Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da drugostepeni sud u obrazloženju presude nije dao razloge o odlučujućoj činjenici tj. krivici privatnog tužioca u odnosu na nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude ističući da, iako primena člana 265. stav 3. ZKP, u situaciji kada je optužba odbijena usled nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, zavisi isključivo od činjenice da li je zastarelost krivičnog gonjenja nastupila usled krivice privatnog tužioca za odugovlačenje postupka, Viši sud u Nišu nije izneo razloge zbog kojih smatra da u slučaju kada je optužba odbijena zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja (za razliku od prvostepene presude kada je optužba odbijena zbog postojanja okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje, odnosno proteka roka za podnošenje privatne tužbe), troškove krivičnog postupka treba da naknadi privatni tužilac odnosno nije dao razloge iz kojih proizlazi da se nastupanje zastarelosti može pripisati u krivicu privatnog tužioca, čime je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) u vezi člana 265. stav 3. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu K 523/18 od 28.08.2018. godine, na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, prema okrivljenom AA odbijena optužba da je izvršio krivično delo neovlašćeno fotografisanje iz člana 144. stav 1. KZ i krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret privatnog tužioca BB. U obrazloženju citirane presude navedeno je da je prvostepeni sud našao da je privatna krivična tužba podneta nakon isteka roka od tri meseca za njeno podnošenje, što predstavlja okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje zbog čega je sud, na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, prema okrivljenom odbio optužbu. Nadalje, Viši sud u Nišu je odlučujući o žalbi punomoćnika privatnog tužioca izjavljenoj protiv prvostepene presude zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, istu odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio, pri čemu je u obrazloženju presude naveo da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja i da stoga nije potrebno razmatrati navode žalbe punomoćnika privatnog tužioca.

Odredbom člana 451. stav 1. ZKP, propisano je da drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi, dok je stavom 2. istog člana određeno da će drugostepeni sud povodom žalbe izjavljene u korist okrivljenog, ispitati po službenoj dužnosti odluku o krivičnoj sankciji, ako je žalba izjavljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ili zbog povrede krivičnog zakona i ako žalba ne sadrži elemente iz člana 435. tačka 2) i 3) tog zakonika.

Imajući u vidu da punomoćnik privatnog tužioca nije izjavio žalbu protiv prvostepene presude zbog odluke o troškovima krivičnog postupka, a da drugostepeni sud prvostepenu odluku ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi u smislu člana 451. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje odluku o troškovima krivičnog postupka, to drugostepeni sud u konkretnom slučaju nije mogao da ispituje prvostepenu presudu u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka pa samim tim, a nasuprot navodima zahteva Republičkog javnog tužioca, nije bio dužan ni da iznese razloge zbog kojih smatra da u slučaju kada je optužba odbijena zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, troškove krivičnog postupka treba da naknadi privatni tužilac, odnosno razloge iz kojih proizlazi da se nastupanje zastarelosti može pripisati u krivicu privatnog tužioca.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca neosnovano ukazuje da je drugostepena presuda doneta uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) u vezi člana 265. stav 3. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić