Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jelena Rajačić, advokat iz ..., protiv tuženih EE iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i ŽŽ iz ..., čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3151/18 od 10.12.2018. godine, u sednici od 21.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

I NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3151/18 od 10.12.2018. godine.

II ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3151/18 od 10.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1. 46/17 od 13.09.2018. godine, stavom prvim izreke usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca. Stavovima dva, četiri, šest, osam, deset, dvanaest i četrnaest izreke, tuženi su obavezani da tužiocima solidarno isplate naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, zaključno sa 31.08.2015. godine, u iznosima navedenim u ovim stavovima izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog mesečnog iznosa i da im naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 627.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavovima trećim, petim, sedmim, devetim, jedanaestim i trinaestim izreke, tuženi ŽŽ obavezan je da tužiocima naknadi troškove ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora počev od 01.09.2015. godine zaključno sa 31.12.2016. godine u iznosima navedenim ovim stavovima izreke, kao i na isplatu iznosa obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 26.03.2018. godine, kao dana izrade nalaza i mišljenja veštaka. Stavom petnaestim izreke, odbijeni su zahtevi tuženih za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3151/18 od 10.12.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka iz prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 341.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijene su žalbe tuženih u preostalom delu i potvrđena prvostepena presuda. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tuženi su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14) za odlučivanje o revizijama tuženih kao izuzetno dozvoljenim. Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o postojanju solidarne obaveze tuženih da zaposlenima isplate naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora zaključno sa 31.08.2015. godine, dok je nakon tog perioda drugotuženi kao poslodavac u obavezi da zaposlenima naknadi navedene troškove. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljenih revizija u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Tužioci su tužbu za isplatu troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora i ishrane u toku rada podneli 06.03.2017. godine, sa iznosom od po 247.500,00 dinara za svakog od tužilaca.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom da vrednost predmeta spora ni za jednog od tužilaca očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizije tuženih nisu dozvoljene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić