Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 1Kžn 88/18 od 26.03.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu i žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K(n) 53/18 (2017) od 26.04.2018. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Rajić, zbog povreda zakona iz člana 74. tačka 7) i 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 74. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ističe da je u konkretnom slučaju povređeno pravo na obaveznu odbranu okrivljenog, time što je Osnovni sud u Zrenjaninu, nakon donošenja prvostepene presude, a pre dostavljanja pisanog otpravka iste, rešenjem 2K(n) 53/18 (2017) od 23.05.2018. godine, razrešio dužnosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Rajića, iako je okrivljenom izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje. Zbog navedenog, branilac smatra da je okrivljeni morao imati branioca po službenoj dužnosti, sve do pravnosnažnog okončanja postupka.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 74. tačka 3) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere; dok je tačkom 7) istog člana, propisano da okrivljeni mora imati branioca ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatiskog lečenja – od podnošenja predloga za izricanje takve mere, pa do donošenja odluke iz člana 526. stav 2. i 3. ZKP ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu A 32/17-257 od 16.11.2017. godine, okrivljenom AA postavljen branilac po službenoj dužnosti, advokat Vladimir Rajić, shodno odredbi člana 74. tačka 3) ZKP, jer je prema okrivljenom bio određen pritvor. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K(n) 53/18 (2017) od 26.04.2018. godine, koje je postalo pravnosnažno dana 03.05.2018. godine, ukinut pritvor okrivljenom AA, a kako se radi o krivičnom delu za koje nije obavezna odbrana, to je sud dana 23.05.2018. godine, razrešio dužnosti branioca advokata Vladimira Rajića, u skladu sa članom 81. u vezi člana 74. tačka 3) ZKP.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, a imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom postupku vođenom po predlogu za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, već je reč o skraćenom krivičnom postupku vođenom po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu Kt 1786/17 od 12.12.2017. godine, to po nalaženju ovog suda, neosnovano branilac ukazuje da je povređeno pravo na obaveznu odbranu okrivljenog, budući da je okrivljeni imao branioca po službenoj dužnosti od momenta kada je pritvoren, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju pritvora, shodno odredbi člana 74. tačka 3) ZKP, iz kog razloga mu je i bio postavljen branilac po službenoj dužnosti.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 74. tačka 7) ZKP.

Pored toga, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2. tačka 1) ZKP, jer smatra da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati. U vezi toga, kao nezakonit dokaz branilac označava nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad grada Zrenjanina od 04.12.2017. godine, koji prema navodima zahteva, sadrži iskaze oštećene BB i oštećene VV, date mimo pravila ZKP, jer nisu bile upozorene da kao privilegovani svedoci nisu dužni da daju iskaz, a sa druge strane sud je izdvojio iz spisa predmeta iskaze tih svedoka – kao privilegovanih svedoka. Takođe, kao nezakonit dokaz branilac označava i timsko psihijatrijsko veštačenje okrivljenog AA, od 11.12.2017. godine, u kome su citirani iskazi svedoka oštećenih koje su dali pred Osnovnim javnim tužiocem u Zrenjaninu, a koji svedoci su kasnije tokom postupka, na glavnom pretresu, iskoristili svoje zakonsko pravo da ne svedoče.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, po nalaženju ovog suda, nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad grada Zrenjanina od 04.12.2017. godine, sačinjen je od strane ovlašćene institucije koju osniva Republika Srbija, Centra za socijalni rad grada Zrenjanina i voditelja slučaja GG, u skladu sa odredbama Porodičnog zakona i Pravilnika o organizaciji i normativima i standardima rada Centra za socijalni rad, koji sam po sebi, niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku. Pritom, predmetni nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad grada Zrenjanina, sačinjen je na osnovu razgovora sa oštećenom VV, te izjave oštećene BB, date na zapisniku pred tim centrom, zatim dostavljene dokumentacije, kao i ranije evidencije Centra za socijalni rad, u svemu u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, u okviru obrade slučaja, a ne na osnovu iskaza oštećenih datih pred Osnovnim javnim tužiocem u Zrenjaninu, kako to branilac okrivljenog neosnovano ističe.

Takođe, i timsko psihijatrijsko veštačenje okrivljenog od 11.12.2017. godine, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, obavljeno je u svemu u skladu sa odredbama člana 113. do 123. ZKP, koje propisuju preduzimanje ove dokazne radnje. Name, predmetni nalaz i mišljenje, komisija veštaka je dala prevashodno na osnovu opservacije psihičkog stanja okrivljenog tokom boravka na odeljenju psihijatrije opšte bolnice u Zrenjaninu dana 17.01.2017. godine, zatim psihijatrijskog pregleda okrivljenog, kao i medicinske dokumentacije, kao i podataka u spisima predmeta, relevatnih isključivo za ocenu duševnog stanja, odnosno sposobnosti rasuđivanja i sposobnosti odlučivanja okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i neophodnosti izricanja istom mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

Stoga, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih raloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić