.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1771/2019
05.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih ''BB'' a.d., sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i ''VV'' a.d., sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Miloš Stijelja, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene ''BB'' a.d. sa sedištem u ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 81/19 od 25.01.2019. godine, u sednici održanoj 05.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene ''BB'' a.d., sa sedištem u ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 81/19 od 25.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene ''BB'' a.d., sa sedištem u ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 81/19 od 25.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 574/2018 od 03.10.2018. godine, odbijen je prigovor pasivne legitimacije tuženog ''VV'' a.d. sa sedištem u ... i delimično usvojen isti prigovor tužene ''BB'' a.d., sa sedištem u ... . Obavezani su tuženi da tužiocu, za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine, solidarno naknade troškove za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno. Obavezan je tuženi ''VV'' a.d., sa sedištem u ..., da tužiocu, za period od 01.09.2015. godine do 26.12.2016. godine isplati troškove ishrane i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno. U preostalom delu odbijen je tužbeni zahtev tužioca. Obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 64.720,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 81/19 od 25.01.2019. godine, odbio žalbe tuženih i potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i odbijajućem delu odluke o prigovorima.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.
Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom ukazuje, a tiču se, u suštini, prava zaposlenih na isplatu toplog obroka i regresa i odgovornosti poslodavca prethodnika i sledbenika kada je došlo do promene poslodavaca, usled statusnih promena. Naime, shvatanje Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom ukazuje izraženo je u više odluka Vrhovnog kasacionog suda.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovo pravo zaposlenih proizilazi iz člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa izmenama i dopunama), dok se visina ovih troškova bliže reguliše opštim aktima poslodavca. U situaciji kada poslodavac ovo pravo zaposlenih ne iskaže u platnoj listi zaposlenih, kako je propisano članom 105. stav 1. i članom 121. stav 1. Zakona o radu, teret dokazivanja da je zaposlenima isplaćena naknada ovih troškova, je na poslodavcu, u konkretnom slučaju na tuženima.
Odgovornost revidenta za prava i obaveze zaposlenih koje su predmet tužbenog zahteva, za period pre izvršenih statusnih promena, proizlazi iz činjenice da sa tužiocem nije zaključen novi ugovor o radu, već je zaključen aneks ugovora o radu, prema kome tužilja kao zaposlena nastavlja radni odnos sa poslodavcem sledbenikom, koji preuzima ne samo prava, već i obaveze poslodavca prethodnika, koje su nastale iz zaključenog ugovora o radu i radnog odnosa. Budući da je tužilja, kako je nižestepenim presudama utvrđeno, bila zaposlena kod prvotuženog do 31.08.2015. godine, to su tuženi u tom periodu solidarno odgovorni za prava i obaveze zaposlenih, a nakon tog perioda, odnosno počev od 01.09.2015. godine za prava i obaveze zaposlenih odgovara drugotuženi u ovoj parnici, kao novi poslodavac sa kojim je tužilac zaključio aneks ugovora o radu 01.09.2015. godine.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2, u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 404. stav 2. i člana 413. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
