Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon, jer deo zahteva okrivljenog u kom traži da mu se naknade troškovi krivičnog postupka, nastali za sastavljanje zahteva za naknadu troškova, nije prihvatio, odnosno osnovano zahtevom ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da prvostepenim rešenjem Višeg suda u Beogradu KPO3.br.15/17 od 23.04.2019.godine, pored ostalog, okrivljenom nisu priznati troškovi na ime sastava podneska od 17.07.2017.godine, kojim je njegov branilac specificirao i tražio naknadu troškova krivičnog postupka, sa obrazloženjem da zahtev za naknadu troškova ne predstavlja obrazložen ili bilo koji drugi podnesak koji je neophodan za odbranu okrivljenog, kao i za sam krivični postupak. Odlučujući po žalbi na napred navedenu prvostepenu odluku Viši sud u Beogradu rešenjem Kpo3.br.15/17 Kv.br.2016/19 od 30.05.2019.godine odbija žalbu branioca, uz obrazloženje da zahtev za naknadu troškova ne predstavlja podnesak u krivičnom postupku, koji se preduzima u cilju odbrane okrivljenog, u smislu odredbe člana 8 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Postupajući na taj način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Viši sud u Beogradu je pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je pored ostalog da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana 261. ZKP navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca. Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno zbog kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Shodno iznetom, predmetni podnesak od 17.07.2017. godine, kojim je branilac zahtevao naknadu troškova krivičnog postupka, predstavlja podnesak koji je sačinjen radi ostvarivanja prava i interesa okrivljenog u postupku, s obzirom da sud po službenoj dužnosti nije pokrenuo postupak za isplatu troškova, već je to inicirao upravo branilac okrivljenog pomenutim podneskom, pa se stoga ne može prihvatiti zaključak dat u pobijanim rešenjima da ovaj podnesak nije bio neophodan, odnosno da ne predstavlja podnesak u krivičnom postupku koji se preduzima u cilju odbrane okrivljenog.

Stoga, kako nagrada za sastavljanje zahteva za troškove krivičnog postupka nije predviđena tarifnim brojem 4. stav 1, to se ista ima tretirati kao „ostali podnesak u krivičnom postupku“, shodno stavu 2. tarifnog broja 4, za čije sastavljanje advokatu pripada 50% naknade iz tarifnog broja 1.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, sud će otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, i s tim u vezi utvrditi visinu nagrade i nužnih izdataka branioca, a u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata, te doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ostalim navodima zahteva, kojim se ukazuje da je sud učinio povredu zakona iz člana 441. ZKP, i time što je odbio da naknadi troškove za podnesak od 22.01.2016.godine, zaključujući da je advokat navedenim podneskom tražio odlaganje saslušanja zakazanog za 22.01.2016.godine zbog ranije preuzetih obaveza, pa samim tim ove troškove je advokat sam prouzrokovao, po nalaženju ovog suda, osporavaju se činjenični zaključci suda, odnosno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, a što nije zakonski razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni prvni lek.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić