Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2272/2018 od 15.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena presuda Višeg suda u Vranju P1 6/16 od 17.05.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) i člana 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS" br. 22/09) i utvrdio da je revizija dozvoljena, ali da nije osnovana.

U sprovedneom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da su tužilje u radnom odnosu kod tužene na poslovima nemedicinskih radnika. Krajem 2015. godine započet je postupak racionalizacije administrativnih i tehničkih radnika tužene, u koje spadaju i sve tužilje. Sačinjen je Program rešavanja viška zaposlenih kod tužene i postupak je sprovođen uz instrukcije Ministarstva zdravlja. Nakon što je među zaposlenima sprovedena anketa o zainteresovanima za prestanak radnog odnosa uz isplatu otpremnine, komisija tuženog vršila je bodovanje nemedicinskih radnika, pa i tužilja, te je sačinjena prethodna bodovna lista koja je istaknuta na oglasnoj tabli tuženog. Tek nakon toga, dana 02.03.2016. godine tužilje su održale skupštinu radi osnivanja sindikata „JJ“, a po rešenju Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja od 23.03.2016. godine navedeni sindikat je upisan u registar sindikata. Dana 21.04.2016. godine predsednica sindikata je podnela tuženom zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, uz dostavljanje pristupnica. Pre podnošenja navedenog zahteva završena je konačna rang lista po kojoj su sve tužilje bile predviđene kao višak zaposlenih, a dana 25.03.2016. godine bila su pripremljena rešenja o otkazu ugovora o radu, međutim nsta nisu bila uručena jer je Gradsko veće Grada ... dostavilo tuženoj Zaključak broj ..-../2016-04 od 23.03.2016. godine kojim je direktoru tuženog naloženo da sve radnje za smanjenje broja zaposlenog obustavi do 06.maja, iz razloga što su u toku bili izbori. Tužena je zbog toga rešenja o otkazu ugovora o radu formalno donela 28.04.2016. godine, a u odnosu na tužilju GG dana 31.05.2016. godine i tužilju DD dana 30.05.2016. godine. Po rešenju inspekcije rada, tužilje su privremeno vraćene na rad, a presudama Osnovnog suda u Vranju rešenja o otkazu su u toku 2017. godine poništena, iz razloga što tužiljama nije isplaćena otpremnina pre otkaza ugovora o radu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja za utvrđenje postojanja diskriminacije i naknadu štete, zaključivši da tužena zdravstvena ustanova, kao poslodavac, nije diskriminatorski postupala prema tužiljama prilikom prestanka radnog odnosa otkazom ugovora o radu, niti su iste stavljene u nepovoljniji položaj u odnosu na druga zaposlena lica zbog sindikalnog organizovanja i članstva u sindikatu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je stanovište nižestepenih sudova pravilno, iz sledećih razloga.

Odredbama člana 21. Ustava RS utvrđeno da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Zabrana diskriminacije zajemčena je i međunarodnim pravnim izvorima – Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (član 14.) i Dodatnim protokolom broj 12 uz Evropsku konvenciju, kao i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (član 26.). Država Srbija se svim tim pravnim aktima obavezala da svakome obezbedi potrebnu zaštitu u slučaju diskriminacije, kako bi pravo na jednakost zaista bilo praktično i delotvorno.

Zakonske definicije pojma diskriminacije sadržane su u mnogim zakonima koje je Republika Srbija poslednjih godina donela u cilju sprečavanja i suzbijanja diskriminacije. Opšta definicija diskriminacije sadržana je u Zakonu o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS" br. 22/09), koji je opšti i osnovni antidiskriminacioni zakon u našoj državi. Tako je u članu 2. tačka 1) ovog zakona propisano da izrazi "diskriminacija" i "diskriminatorsko postupanje" označavju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etičkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Diskriminacija u oblasti rada je posebno izdvojena i eksplicitno zabranjena u članu 16. ovog zakona, a definisana je kao narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili narušavanje uživanja pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, napredovanja u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zabrana diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, propisana je i članovima 18. do 23. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/05...113/17). Članom 18. ovog zakona propisano je da je zabranjena neposredna ili posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Prema članu 20. istog zakona, diskriminacija je zabranjena po osnovu svih ličnih svojstava koja su nabrojana u članu 18. i to u odnosu na uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla; uslove rada i sva prava iz radnog odnosa; obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje; napredovanje na poslu; otkaz ugovora o radu.

Dakle, pravo čoveka je da ni zbog kojeg svog ličnog svojstva ne bude diskriminisan. Diskriminacija negira pravo pojedinca ili grupe lica na jednakost sa drugim pojedincima ili grupama i to upravo i isključivo zbog njegovog/njihovog ličnog svojstva. Osnovnu i najbitniju, suštinsku karakteristiku diskriminacije predstavlja neopravdano pravljenje razlike zbog kojeg je jedno lice u nepovoljnijem položaju u odnosu na druga lica, a izvor te nejednakosti, odnosno osnov pravljenja razlike mora biti neko stvarno ili pretpostavljeno lično svojstvo. Drugim rečima, da bi nejednak tretman bio diskriminacija, potrebno je da se zasniva na ličnom svojstvu. Ponekad se događa da se prema nekom licu zaista nejednako postupka, ali to ponašanje ne može da se okarakteriše kao diskriminacija jer nije zasnovana na ličnom svojstvu tog lica. Iako je očigledno da neki postupci i akti nisu prihvatljivi, odnosno da su nepravični i neprofesionalni, ne mogu se smatrati diskriminatornim, te se zaštita od takvih ponašanja ostvaruje eventualno drugim sredstvima, a ne onima koji su namenjeni zaštiti od diskriminacije. Lično svojstvo na kojem je diskriminacija zasnovana naziva se "osnov diskriminacije". Liste ličnih svojstava koje su navedene u članu 2. Zakona o zabrani diskriminacije i u članu 18. Zakona o radu su iscrpne, ali nisu zatvorene, čime je omogućeno da se diskriminatorskim ponašanjem okarakteriše i nejednako postupanje zasnovano na nekom ličnom svojsvu koje nije izričito navedeno u Ustavu, zakonima i ratifikovanim konvencijama.

U konkretnom slučaju, prema tvrdnjama tužilja osnov diskriminacije, učinjene u postupku otkaza ugovora o radu, je isključivo njihovo sindikalno organizovanje i članstvo u sindikatu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužena, u situaciji kada je na na tužiljama samo da učine verovatnim diskriminatorsko postupanje, sa uspehom dokazala da nije bilo diskriminacije tužilja u odnosu na ostale zaposlene nemedicinske radike u odnosu na koje sprovođen program racionalizacije (smanjenja) broja zaposlenih, ni po osnovu članstva u sindikatu, niti po bilo kom drugom stvarnom ili prikrivenom ličnom svojstvu. Ovo posebno u situaciji kada je u pravnosnažnom okončanom postupku nesumnjivo utvrđeno da su se tužilje udružile i osnovale sindikat u toku postupka otkaza i to vremenski nakon što je od strane komisije tužene već bilo izvršeno bodovanje zaposlenih (prema unapred utvrđenim i poznatim kriterijuma) i kada je sačinjena i javno objavljena preliminarna rang lista viška zaposlenih za čijim radom prestaje potreba, na kojoj su bila i imena svih tužilja. Dakle, u momentu osnivanja sindikata tužilje su već bile upoznate sa tim da su im pripremljena rešenja o otkazu ugovora o radu, a sama činjenica da su im ista uručena nakon što su osnovale i registrovale sindikat bez uticaja je na drugačiju odluku suda, jer ne ukazuje da je članstvo u sindikatu bilo razlog i osnov za otkaz, već naprotiv da je njihovo sindikalno organizovanja bio motivisano izigravanjem procedure otkaza ugovora o radu. Suprotno navodima revizije, Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilno stanovište nižestepenih sudova da je bitan momenat kada je poslodavac započeo postupka reorganizacija i smanjenja broja zaposlenih, u kom momentu tužilje još nisu bile članovi sindikata, a ne momenat kada su tužilje primile rešenja o otkazu ugovora o radu. Takođe, ni činjenica da su naknadno, u vođenim sudskim postupcima, poništena rešenja o otkazu ugovora o radu tužiljama nije relevantna, niti potvrđuje postojanje diskriminacije prema tužiljama, budući da je u postupku raspravljeno da su predmetna rešenja poništena iz razloga utvrđene nepravilnosti u samoj proceduri otkaza u smislu neisplaćene otpreminine pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud smatra da je tužena dokazala da u konkretnom slučaju ne postoji ni posebna, a ni opšta diskriminacija tužilja, niti povreda načela jednakih prava i obaveza. Sledom toga, pravilno su odbijeni i akcesorni zahtevi kojim je tražena zaštita od diskriminacije kroz ostvarivanje prava na naknadu nematerijalne štete i objavljivanje presude u javnim glasilima.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, s obzirom na to da se u reviziji ponavljaju žalbeni navodi, koje je u potpunosti cenio, te pravilno i argumentovano obrazložio drugostepeni sud. Takođe, revizijskim navodima se u bitnom napada ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što u konkretnom slučaju ne može biti revizijski razlog, shodno odredbi člana 407. stav 2. ZPP.

Odluka o zahtevu tužilja za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. ZPP. Tužilje nisu uspele u postupku po reviziji i zato nemaju pravo na naknadu troškova tog postupka.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić