.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1691/2018
31.01.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., koga zastupa Negovan Živković, advokat iz ..., protiv tužene BB sa sedištem u ..., koju zastupa Tihomir Krstić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 broj 3132/17 od 02.11.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 31.01.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 broj 3132/17 od 02.11.2017. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu P1 broj 12/17 od 14.06.2017. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno je kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj ../16 od 28.12.2016. godine, kojim se otkazuje ugovor o radu broj ../13 od 07.05.2013. godine, a tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 broj 3132/17 od 02.11.2017. godine, žalba tužene odbijena je kao neosnovana, a prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. i 2. i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu reviziju u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničog postupka iz čl. 374. stav 2. ZPP na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Revident se poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. ZPP, ali ne ukazuje o kojoj povredi se konkretno radi, pa je bez uticaja na odlučivanje u revizijskom postupku.
Revident se poziva i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije revizijski razlog prema odredbama čl. 407. ZPP.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u pravnosnažno okončanom postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu broj ../13 od 07.05.2013. godine na radnom mestu ložača. U momentu dobijanja otkaza ugovora o radu imao je navršenih 30 godina, 8 meseci i 26 dana radnog staža. Tuženi je doneo novi Pravilnik o unutrašnjoj sistematizaciji i organizaciji radnih mesta broj ../16 od 24.11.2016. godine, kojim je radno mesto tužioca, ložač – domar, ukinuto, odnosno od dana donošenja novog akta o sistematizaciji ovo radno mesto više ne postoji.
Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.
Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da zaposlenom može prestati radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Međutim, odredbom člana 39. stav 1. tačka 6. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture, čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajna jedinica lokalne samouprave, propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu zaposlenom za čijim radom je prestala potreba, bez njegove saglasnosti i to zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 30 godina staža osiguranja, osim ako ispunjava jedan od uslova za penziju u skladu sa zakonom.
U konkretnoj situaciji, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje tužene o otkazu ugovora o radu nezakonito jer je doneto protivno odredbi člana 39. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture.
Tačni su revizijski navodi da je odredbom člana 4. stav 1. i 2. Zakona o radu predviđeno da Opšti i Posebni kolektivni ugovori moraju biti u saglasnosti sa zakonom.
Kolektivni ugovor kod poslodavca, Pravilnik o radu i ugovor o radu, moraju biti u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca iz člana 256. i 257. ovog zakona i sa Opštim i Posebnim kolektivnim ugovorom.
To znači da se Opštim i Posebnim kolektivnim ugovorom kod poslodavca, Pravilnikom o radu i Ugovorom o radu ne može predvideti manji obim prava od onoga koji je propisan Zakonom o radu. Ali, ukoliko je obim prava ovim pravnim aktima povoljniji za zaposlenog, onda se primenjuju ta akta.
U momentu dobijanja otkaza, tužilac je imao navršenih 30 godina, 11 meseci i 23 radna dana, pa je rešenje o otkazu, kao što to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi protivno članu 39. stav 1. tačka 6. važećeg Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture.
Na osnovu izloženog, kako se ostalim navodima revizije pravilnost pobijane presude ne dovodi u sumnju, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP doneo odluku kao u izreci presude.
Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom čl. 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. ZPP prema postignutom uspehu revidenta u revizijskom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
