U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radomir Spasojević, advokat iz ..., protiv tuženog ... preduzeća „BB“ AD - ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 858/16 od 22.11.2017. godine, u sednici održanoj 15.05.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 858/16 od 22.11.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 271/15 od 01.02.2016. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog br. 01-1248 od 21.04.2010. godine, da tuženi prizna i trpi i vrati tužioca na rad saglasno ugovoru o radu M-143 od 29.04.2002. godine i aneksu br. 1 od 25.05.2006. godine, aneksu br. 2 od 21.02.2007. godine i aneksu br. 3 od 13.08.2008. godine. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 858/16 od 22.11.2017. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 271/15 od 01.02.2016. godine. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), na čiju priimenu upućuje član 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, jer je drugostepeni sud prilikom odlučivanja ocenio bitne žalbene navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu koji je zaključen 29.04.2002. godine, a prema aneksu ugovora br. 3 od 13.08.2008. godine tužilac je obavljao poslove ... – točioca goriva sa opisom posla i utvrđenim povredama radnih obaveza zbog kojih poslodavac može da otkaže ugovor o radu. Spornim rešenjem tuženog od 21.04.2010. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa aneksima na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu, zbog učinjenih povreda radne obaveze – nesavesno, neblagovremeno, nekvalitetno i nemarno izvršavanje radne obaveze i manjak u finansijskom i materijalnom zaduženju, utvrđenih ugovorom o radu u članu 16. tačka 1. i 10. Prema obrazloženju navedenog rešenja tužilac je 23.01.2010. godine na pumpi za gorivo u krugu tuženog izvršio prijem goriva D-2 dizel tako da je prilikom prijema goriva nastao manjak od 1.052 litra. Tuženi je na osnovu predloga za pokretanje postupka od 09.02.2010. godine, prijave o povredi radne obaveze od 12.02.2010. godine, kao i izjave tužioca i još tri zaposlena, utvrdio da je tužilac učinio povrede radne obaveze predviđene ugovorom o radu, da poslovođa koji je tog dana radio u smeni nije bio obavešten o dolasku cisterne i iz tog razloga nije prisustvovao prijemu goriva, a da je na osnovu pumpnog izveštaja i prijemnice utvrđen manjak od 1.052 litra goriva čija je posledica manjak u finansijskom i materijalnom zaduženju od 73.355,96 dinara koliko iznosi materijalna šteta tuženog. Tužilac je 23.01.2010. godine izvršio prijem goriva bez prisustva komisije u sastavu koja je morala da bude sačinjena u skladu sa odlukom direktora tuženog od 08.05.2009. godine i na način propisan Pravilnikom o postupku i načinu prijema, skladištenja i izdavanja tečnih goriva od 31.12.2007. godine. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tuženi je tužiocu dostavio pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz, na koje se tužilac izjasnio 24.03.2010. godine, a upozorenje je dostavljeno na mišljenje sindikatu.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 21.04.2010. godine i za vraćanje na rad.

Odredbom članom 179. tačka 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Prema članu 16. ugovora o radu zaključenom 29.04.2002. godine, sa aneksima, tuženi može tužiocu da otkaže ugovor o radu u slučaju da tužilac svojom krivicom učini povredu radne obaveze: neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno, nekvalitetno i nemarno izvršavanje radnih obaveza (tačka 1) i manjak u finansijskom i materijalnom zaduženju (tačka 10).

Pravilnikom o postupku i načinu prijema, skladištenja i izdavanja tečnih goriva od 31.12.2007. godine, u odeljku II Prijem tečnih goriva od dobavljača, u članu 5. propisano je da je primalac dužan da pri prijemu tečnih goriva preduzima određene radnje, između ostalog, da izmeri količinu goriva u rezervoaru u koji se vrši prijem goriva u prisustvu prevoznika, pri čemu zajednički utvrđuju eventualno prisustvo i količinu vode u rezervoaru mernom šipkom i pastom za vodu, da proverava da li ima curenja i ako se isto utvrdi evidentira se u zapisnik o primopredaji, da po završetku istovara, proverava da li je tečno gorivo potpuno istočeno, odnosno vrši se kontrola da li su komore auto-cisterne potpuno ispražnjene, da posle završenog istovara, izmeri količinu goriva u rezervoaru u prisustvu prevoznika.

Odlukom direktora tuženog od 08.05.2009. godine određeno je da se na benzinskoj pumpi u autobazi PO „...“ - ... prijem goriva vrši komisijski, a da komisiju sačinjavaju smenski poslovođa, točilac goriva, čuvar – vatrogasac i analitičar.

Aneksom br. 3 ugovora o radu u članu 1. sadržan je opis posla magacionera – točioca goriva, tako da, između ostalog, vrši prijem robe (goriva i motornog ulja) i odgovoran je za primljenu količinu, pre punjenja rezervoara vrši merenje pumpe, baždarske šipke i na osnovu baždarske tablice konstatuje stalne zalihe ulja i goriva u rezervoaru i pri vršenju ovih radnji obustavlja izdavanje goriva i ulja, a po završenom istakanju robe zaposleni odgovoran za prijem proverava količinu ličnim uvidom u cisternu da li je količina po otpremnom dokumentu istočena, a zatim pristupa merenju visine stuba u rezervoaru i utvrđuje sa baždar skalom – tablicom, a o eventualnim razlikama plus ili minus obavezno sačinjava zapisnik koga potpisuju vozač ili lice koje je dopremilo robu i zaposleni odgovoran za prijem robe.

U konkretnom slučaju tužilac je 23.01.2010. godine nesavesno i nemarno obavljao svoj posao ... – točioca prilikom prijema goriva. Naime, tuženi je 03.02.2010. godine formirao Komisiju koja je izvršila prijem goriva u isti rezervoar na istom nivou goriva na kome je tužilac izvršio prijem 23.01.2010. godine i utvrdila manjak od 1.052 litra goriva, koji je nastao zbog nekvalitetanog prijem pogonskog goriva od strane tužioca. Tužilac je prilikom obavljanja posla bio u obavezi da se kao odgovorni radnik koji manipuliše gorivom pridržava pravila postupka i načinom prijema tečnog goriva na način koji je propisan citiranom odredbom člana 5. Pravilnika o postupanju i načinu prijema, skladištenja i izdavanja tečnih goriva kod tuženog od 31.12.2007. godine. Međutim, 23.01.2010. godine tužilac prilikom dolaska cisterne sa gorivom o tome nije obavestio poslovođu, koji je u obavezi da prisustvuje prijemu goriva, jer ovaj posao mora da se vrši komisijski u sastavu koji je određen Odlukom direktora tuženog od 08.05.2009. godine. Prijem goriva nije izvršen u prisustvu komisije, već je prijemu i istakanju goriva prisustvovao zaposleni koji nije član komisije u smislu Odluke od 08.05.2009. godine. Osim toga, tužilac je po sopstvenoj izjavi, uočio da postoji značajan manjak goriva u rezervoaru, ali o tome nije obavestio nikog od nadležnih, što je u obavezi prema Pravilniku o postupku i načinu prijema, skladištenja i izdavanja tečnih goriva od 31.12.2007. godine. Ovakvim postupanjem tužioca učinjena je povreda radne obaveze iz člana 16. tačka 1. i 10. ugovora o radu, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu. Zbog izvršene povrede radne obaveze tužiocu je zakonito prestao radni odnos, a pre otkaza ugovora o radu tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu.

Kako je tužiocu zakonito prestao radni odnos, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu za vraćanje tužioca na rad.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje da Pravilnik o postupku i načinu prijema, skladištenja i izdavanja tečnih goriva od 31.12.2007. godine nije zaveden kod organizacione jedinice tuženog u ... na propisan način, kao i da tužilac nije lično bio obavešten niti mu je dostavljena Odluka direktora tuženog od 08.05.2009. godine. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovi navodi nisu osnovani, zato što je tužilac povodom događaja zbog koga mu je otkazan ugovor o radu tvrdio da je poštovao pravila iz navedenih akata, a ne da su mu ta pravila bila nepoznata, što nedvosmisleno proizlazi iz njegovog pisanog izjašnjenja od 24.03.2010. godine i iskaza pred sudom na ročištu od 06.04.2011. godine.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić