Na osnovu odredaba članova 261. i 264. stav 1. ZKP, okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, te da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, a na ime troškova unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava suda iznos od 10.000,00 dinara, te Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu troškove isplaćene iz budžetskih sredstava tužilaštva u ukupnom iznosu od 29.007,31 dinar, sve u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.523/19 od 23.07.2019. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K br. 36/18 od 13.03.2019. godine preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljeni AA zbog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 01.12.2017. godine do 20.12.2017. godine, dok je žalba branioca okrivljenog – advokata Miroslava Dmitrovića odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Miroslav Dmitrović, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i 4. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, te zbog povrede odredaba člana 5. KZ, člana 2. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, kao i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, u vezi člana 428. ZKP, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. u vezi člana 54. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje, pred izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, zahtev za zaštitu zakonitosti i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog navodi se da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, obzirom da krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti nije bilo predviđeno kao krivično delo u inkriminisanom periodu, već je isto „uvedeno u naše krivično zakonodavstvo“ tek izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 01.03.2018. godine, pa kako je u inkriminisanom periodu bilo propisano samo krivično delo pronevere iz člana 364. KZ, to je prema stavu branioca izmenama i dopunama KZ izvršena dekriminalizacija ovog krivičnog dela, imajući u vidu da krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, spada u grupu krivičnih dela protiv privrede, dok krivično delo pronevera iz člana 364. KZ spada u grupu krivičnih dela protiv službene dužnosti. Stoga je prema stavu branioca pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog, obzirom da u konkretnom slučaju postoji osnov koji isključuje postojanje elemenata opšteg pojma krivičnog dela – predviđenost krivičnog dela u zakonu, shodno odredbi člana 14. KZ.

Izloženi navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, istovetne navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ove žalbene navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju presude na strani 4. stav 1, 2. i 3. i strani 5. stav 1, 2. i 3, izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da krivično delo pronevera iz člana 364. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005), koje je bilo propisano krivičnim zakonikom u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, nije dekriminalizovano, već je donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine) iz krivičnog dela pronevera izdvojeno krivično delo pronevera u privrednom poslovanju iz člana 224. KZ, te zbog čega nalazi da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je prvostepenom presudom i oglašen krivim.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred drugostepenim sudom.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, ne navodeći konkretno u čemu se ova povreda sastoji, dok u obrazloženju zahteva u vezi sa ovom povredom ističe da prvostepeni sud u obrazloženju svoje odluke nijednom rečju nije dao razlog zbog čega suprotno članu 5. KZ primenjuje zakon koji nije važio u vreme navodnog izvršenja krivičnog dela, te da su razlozi drugostepenog suda s tim u vezi „pravno neprihvatljivi“, dakle ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zbog koje nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima zbog povrede zakona, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Nadalje, zahtevom se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, te na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ukazivanjem da i prvostepeni i drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke „daju sasvim nejasne i nelogične razloge“ za svoj stav da banka BB ima svojstvo oštećenog u ovom krivičnom postupku i da ovo svojstvo može steći ugovorom o preuzimanju potraživanja.

Pored toga, zahtevom se ukazuje i na povredu odredaba člana 2. stav 1. tačka 11) ZKP, povredu člana 68. stav. 1. tačka 10) ZKP, te na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi sa članom 428. ZKP, kao i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP u vezi člana 54. KZ isticanjem da drugostepeni sud, preinačujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni, nije dao ocenu otežavajućih i olakšavajćih okolnosti na strani okrivljenog.

Kako je, dakle, u ovom delu branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označio povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 439. tačka 2) ZKP, ukazujući pri tome u obrazloženju na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca (povrede iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i člana 2. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, te člana 441. stav 1. ZKP u vezi člana 54. KZ), to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                        Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić