Okrivljeni je obavezan i na plaćanje troškova krivičnog postupka, u roku od 15 dana bliže navedeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1190/18 od 18.03.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Valjevu, branioca okrivljenog AA, adv. Radojka Denića i branioca okrivljenog Aleksandra Ćirića, adv. Blagomira Živkovića, a presuda Višeg suda u Valjevu K 25/18 od 19.10.2018. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Aleksandra Ćirića, adv. Miroslav Todorović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači navedene presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Ćirića, adv. Miroslava Todorovića, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Aleksandra Ćirića, adv. Miroslav Todorović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, to jest na iskazu vanbračne supruge okrivljenog Aleksandra Ćirića, BB, koja u smislu ZKP nije upozorena da ne mora da svedoči, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizilazi da, u konkretnom predmetu postupak je vođen između ostalih i prema BB, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, koja je na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođena od optužbe, a koja je, dakle, saslušana u svojstvu okrivljene, a ne u svojstvu svedoka.

Dakle, u konkretnom slučaju BB, vanbračna supruga okrivljenog Aleksandra Ćirića, nije ispitana u svojstvu svedoka, već u svojstvu okrivljene, pa shodno tome nije ni bilo mesta primeni odredbe člana 94. stav 1. ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Sa iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Aleksandra Ćirića, adv. Miroslav Todorović, pobija pravnosnažne presude i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer je pogrešno primenjen zakon, to jest odredba o postojanju krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje na navedenu povredu krivičnog zakona, obzirom da iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni Aleksandar Ćirić proizvodio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu „Cannabis“ (konoplja) na način bliže naveden u izreci prvostepene presude, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda opisane radnje koje je preduzeo okrivljeni sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, a kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Navedenim zahtevom se ukazuje i da okrivljeni nije učestvovao u uzgajanju i ubiranju predmetne droge da bi nekome ugrozio zdravlje i život, već je naprotiv ove radnje obavljao samo radi lečenja svoje vanbračne supruge BB, tako da u njegovim radnjama nema protivpravnosti u smislu neovlašćene proizvodnje opojne droge, te da je pogrešno primenjena odredba člana 246. stav 1. KZ, dakle presude se pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog ovim navodima iznosi svoj lični stav da u radnjama okrivljenog nema bitnih elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podnet je i zbog povrede odredaba iz člana 16. stav 5. ZKP, a koja povreda nije predviđena kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Nalazeći iz iznetih razloga da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a da je zahtev u odnosu na ostale navedene povrede nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                      Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić