Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Gorana Đenisova, advokat Anđelija Vasić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu K 227/13 od 10.09.2018. godine odloži, odnosno da usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Đenisova je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud na glavnom pretresu pročitao iskaz svedoka AA iz istrage i sa zapisnika o glavnom pretresu sačinjenog pred ranijim većem, bez saglasnosti odbrane i odobrenja veća iz člana 21. stav 4. ZKP, zbog čega je prema stavu odbrane, pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se ne može zasnivati.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu iznetim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 406. ZKP.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ukoliko je presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Prema odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, osim u slučajevima posebno propisanim u zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ZKP, ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga.

Iz spisa predmeta proizilazi da je iskaz svedoka AA, dat pred istražnim sudijom dana 04.03.2013. godine i na glavnom pretresu dana 27.02.2015. godine, pročitan na glavnom pretresu održanom dana 10.09.2018. godine, na osnovu napred citiranog člana zakona, obzirom da u više pokušaja nije uspelo dovođenje navedenog svedoka od strane policije i isti je bio nedostupan državnim organima, što je jasno navedeno na strani 9. obrazloženja prvostepene presude.

Međutim, zapisnik o ispitivanju svedoka AA ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu navoda zahteva, imajući u vidu da se saglasno odredbi člana 406. stav 1 tačka 1) ZKP upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazu svedoka obavlja na osnovu odluke sudećeg veća, to u konkretnom slučaju nije ni bila potrebna saglasnost stranaka za čitanje ovog iskaza odnosno saglasnost veća iz člana 21 stav 4. ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu branioca okrivljenog.

Kao nezakonit dokaz, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i iskaz majke okrivljenog Gorana Đenisova –BB, navodeći da je navedeni svedok privilegovani svedok, zbog čega je njen iskaz trebalo izdvojiti iz spisa predmeta ili ga ne koristiti.

Iz spisa predmeta proizilazi da je svedok BB, u smislu odredbe člana 94. ZKP upozorena da nije dužna da svedoči, s obzirom da joj je okrivljeni Goran Đenisov sin, te da se u istrazi i na glavnom pretresu koristila svojim pravom da ne svedoči u postupku koji se vodi protiv njenog sina.

Kako je svedok BB izjavila da neće da svedoči u postupku koji se vodi protiv njenog sina, to je očigledno da pravnosnažna presuda nije ni doneta na osnovu njenog iskaza, već na osnovu drugih dokaza izvedenih tokom postupka, a njen iskaz, budući da nije ni dat, nije morao da se izdvaja iz spisa predmeta.

Iz napred navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenjen je neosnovanim u pogledu navoda kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer je ista obrazložena činjenično, navodima da prvostepeni sud nije dokazao biće krivičnog dela za koje je okrivljeni osuđen, kao i da se nije bavio krivicom i radnjom izvršenja krivičnog dela, u smislu obaveznih elemenata bića krivičnog dela, što predstavlja činjenično utvrđenje suda i kao takvo ne predstavlja zakonom dozvoljeni razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Osim toga, branilac u zahtevu navodi da je izreka presude protivrečna sama sebi, da su razlozi presude protivrečni izreci, da presuda nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, da su razlozi koji su dati nejasni i u znatnoj meri protivrečni, da u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i takođe ukazuje na povrede člana 15. i 350. stav 2. ZKP navodeći da je sud u toku dokaznog postupka po sopstvenoj inicijativi bez predloga tužioca ili odbrane iz hodnika uveo suprugu okrivljenog da svedoči iako se nije ukazala potreba za njenim svedočenjem. Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom.

Međutim, navedene povrede, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Đenisova ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                         Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić