Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 960/2019
02.10.2019. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Saše Elezovića, zbog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Elezovića, adv. Miroslava Ivkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu K 42/18 od 25.03.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 456/19 od 17.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 02.10.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Elezovića, adv. Miroslava Ivkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu K 42/18 od 25.03.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 456/19 od 17.05.2019. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu K 42/18 od 25.03.2019. godine, okrivljeni Saša Elezović oglašen je krivim zbog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, a u koju se ima uračunati i vreme provedeno u pritvoru od 18.07.2018. do 08.08.2018. godine.

Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka i paušala bliže navedeno u izreci ove presude.

Okrivljeni je obavezan da zakonskom zastupniku mal. oštećene AA, BB na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 63.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Oštećena mal. AA je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 456/19 od 17.05.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Leskovcu i okrivljenog Saše Elezovića, a presuda Višeg suda u Leskovcu K 42/18 od 25.03.2019. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Saše Elezovića, adv. Miroslav Ivković, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, Saše Elezovića, adv. Miroslav Ivković, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, to je jest da je prekoračena optužba na taj način što je u činjeničnom opisu radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela u izreci prvostepene presude dodat tekst „za koju je znao da je starosti ispod 14 godina“, a što je prema navodima zahteva odlučna činjenica da li je ovaj okrivljeni izvršilac krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim i osuđen, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, optužnicom nadležnog javnog tužioca, okrivljenom Saši Elezoviću, stavljeno je na teret da je dana 07. i 09.07.2017. godine, i neutvrđenog dana avgusta meseca iste godine, kao i 17.05.2018. godine, izvršio obljubu sa detetom AA, rođenom ...2005. godine, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima ..., i u vreme izvršenja krivičnog dela je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, te da je izvršio krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela okrivljenog koje su opisane u optužnom aktu, dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, odnosno dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenog, kojim se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda sud nije povredio subjektivni ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, jer i bez unošenja navedenog teksta u izreku prvostepene presude, proizilazi da je okrivljeni izvršio obljubu sa detetom AA, rođenom ...2005. godine, da je bio svestan svog dela, dakle svestan da se radi o detetu, pa je po oceni ovog suda činjenični opis ostao u granicama činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim.

S toga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Elezovića, pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Elezovića, adv. Miroslava Ivkovića, u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što suštinski ove povrede zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, vezano za postojanje subjektivnog obeležja bića krivičnog dela, navodeći da na strani okrivljenog nema umišljaja, pa samim tim ni krivice, isticanjem da okrivljeni nije bio svestan činjenice da oštećena ima manje od 14 godina, već da je „smatrao da je oštećena samo maloletna“.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 439. tačka 1) i 2) ZKP), dok u obrazloženju ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.