Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Pavle Mušicki i Boško Talančevski, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači u celini pobijane presude, na taj način što će prema okrivljenom odbiti optužbu da je izvršio krivično delo za koje se tereti.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenih lica, blagovremen i dozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA je neosnovan.

Branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da su pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev učinjene bitne povrede krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP i navode da je OJT u Novom Sadu protiv okrivljenog podneo optužni predlog 04.08.2016. godine zbog krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 6. u vezi stava 1. KZ, koji optužni predlog je izmenjen dana 10.01.2018. godine, na taj način što je okrivljenom stavljeno na teret krivično delo krađa iz člana 203. stav 1 KZ. U vezi sa tim navode da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog dana 15.05.2014. godine, budući da se krivično delo utaja iz člana 207. stav 6. u vezi stava 1. KZ goni po predlogu oštećenog za krivično gonjenje, a koji predlog se shodno članu 53. ZKP podnosi u roku od 3 meseca, pri čemu u momentu podnošenja optužnog predloga u spisima predmeta nije postojao predlog oštećenog za krivično gonjenje, a samim tim ni optužba ovlašćenog tužioca. U vezi sa istaknutim povredama odredaba krivičnog postupka, branioci okrivljenog ističu da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju propustio da postupi u skladu sa članom 502. i 503. ZKP.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP, obzirom da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, a tako nije učinjena ni povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog AA, isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da u konkretnom slučaju nisu povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, a u vezi sa tim ni odredba člana 438 stav 1 tačka 1) ZKP, obzirom da iz spisa predmeta nesporno proizilazi da je oštećeni BB podneo krivičnu prijavu, a da se shodno članu 53. stav 3 ZKP smatra da je oštećeni podneo predlog za krivično gonjenje ako je podneo krivičnu prijavu (strana 4. stav 2. drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer je ista obrazložena činjenično navodima da kod okrivljenog kritičnom prilikom nije postojala namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi, što predstavlja činjenično utvrđenje suda i kao takvo ne predstavlja zakonom dozvoljeni razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić