U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., koju zastupa Sonja Popović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3169/18 od 18.10.2018. godine, u sednici održanoj 30.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3169/18 od 18.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 543/18 od 14.05.2018. godine, obavezan je tuženi da tužilji isplati iznos od 18.889.230,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, kao i da joj naknadi parnične troškove u iznosu od 735.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, sve u roku od 15 dana. Odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 18.899.230,00 dinara do traženog iznosa od 19.669.600,00 dinara, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3169/18 od 18.10.2018. godine, odbijene su žalbe tužilje i tuženog kao neosnovane i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 543/18 od 14.05.2018. godine. Odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ističu bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP iz razloga što drugostepeni sud nije ocenio bitne žalbene navode tužene. Imajući u vidu da se drugostepeni sud pravilno izjasnio o nepostojanju navedenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka i da je pravilno ocenio žalbene navode tuženog to u drugostepenom postupku nije učinjena bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP, kao revizijski razlog po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prema izvodu iz lista nepokretnosti broj ... KO ... od 17.04.2014. godine, parcela broj ..., njiva druge klase u površini od 21a i 38m², upisana je kao svojina AA u celosti. Po svojoj prirodi parcela predstavlja deo ulice ... i povezana je sa ... i od tog puta proteže se severno sa desne strane ulice u dužini od 280,42m. Privedena je nameni, kompletno je komunalno opremljena sa svom infrastrukturom (vodom, kanalizacijom, strujom, telefonom, gasom), asfaltirana je i povezana u sistem ulica u naselju ... . Preko nje se odvija javni saobraćaj i koristi je neograničen broj lica, te kao takva predstavlja javno građevinsko zemljište. Ni tužilji ni njenim pravni prethodnicima nije isplaćena naknada za predmetnu parcelu koja joj je faktički oduzeta radi izgradnje ulice. Prema izveštaju Poreske uprave – Filijale Novi Sad 2 od 03.03.2016. godine sporna kat. parc. u skladu sa članom 42. Zakona o eksproprijaciji procenjena je u iznosu od 63 evra po m² ili 7.774,49 dinara po m². Prema nalazu i mišljenju veštaka Bratislava Karadžića (čiji nalaz su nižestepeni sudovi prihvatili) utvrđeno je da je vrednost predmetne parcele po m² u visini od 8.835,00 dinara po m², što za površinu parcele od 2 ara 183m² daje iznos od 18.889.230,00 dinara.

Polazeći od odredbe čl. 18. i 58. Ustava Republike Srbije kao i odredbi člana 1-1 Protokola uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, nižestepeni sudovi su ocenili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan jer je istoj oduzeta predmetna parcela bez sprovedenog postupka eksproprijacije. Ni njoj ni pravnim prethodnicima nije isplaćena nikakva naknada, a prema odluci Ustavnog suda Už 472/14 od 25.02.2016. godine proizilazi da kad je situacija sa zemljištem da je aktom jedinice lokalne samouprave određena kao lokalni put, put drugog ili trećeg reda ili ulica, od tog momenta to zemljište više ne može se smatrati privatnim putem već po sili zakona postaje sredstvo u javnoj svojini, tj. u konkretnom slučaju u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave. Shodno tome, jedinica lokalne samouprave ima obavezu da zemljište koje je postalo sredstvo javne svojine ekspropriše ranijem vlasniku, odnosno da ga izuzme iz poseda ranijeg korisnika i da za to isplati odgovarajuću naknadu. U situaciji kad je zemljište privedeno nameni u skladu sa planom i aktom i po sili zakona postalo javna svojina, korisnik zemljišta ne može trpeti štetne posledice što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda, koje bi bilo osnov za isplatu naknade za izuzeto zemljište.

Uzimajući u obzir utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo i citirane odredbe delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva.

Činjenica je da se sporno zemljište u Službi za katastar nepokretnosti vodi na ime tužilje, a faktički na licu mesta isto je oduzeto i preko njega je izgrađena ulica. Nikakva naknada ni pravnim prethodnicima ni tužilji nije isplaćena za oduzetu parcelu, pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili odredbe čl. 18. i 58. Ustava Republike Srbije kao i člana 1. protokola 1 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. U konkretnom slučaju izostala je odluka nadležnog organa kojom bi bio utvrđen javni interes za eksproprijaciju, ali korisnik zemljišta ne može trpeti štetne posledice što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda koje bi bilo osnov za isplatu naknade za izuzeto zemljište. Na ovakav način tužilji je povređeno pravo na imovinu i ista shodno citiranim propisima ima pravo na naknadu za oduzetu imovinu. Pravilno su nižestepeni sudovi opredelili visinu iznosa koja je utvrđena putem veštačenja.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka nižestepenih sudova zasniva na pravilnoj oceni utvrđenih činjenica a navod da donošenjem planskih akata (a što je obaveza utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji) nije izvršena faktička eksproprijacija ne može se prihvatiti kao činjenica od značaja za donošenje drugačije odluke, a ovo pre svega imajući u vidu i stav izražen u odluci Ustavnog suda Už 472/14 od 25.02.2016. godine. S druge strane evidentno je da je faktički zemljište privedeno nameni pa korisnik zemljišta ne može trpeti štetne posledice što nadležni organ nije sproveo upravni postupak jer nije doneo rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda koje bi bilo osnov za isplatu naknade za izuzeto zemljište. Tuženi navodi niz stavki o kojima smatra da je trebalo da se postupi kako bi se utvrdile činjenice koje bi bile od značaja za donošenje drugačije odluke, ali kako iz sadržine tih revizijskih navoda proizilazi da se istima napada nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, to su isti neosnovani jer se revizija po tom osnovu shodno članu 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić