Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Nađ Ištvan i Božidar Mikulić, advokati iz ..., protiv tuženog PD „BB“ D.O.O. ..., kao pravni sledbenik PD „VV“ D.O.O. iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Malić, advokat iz ..., radi ponavljanja pravnosnažno okončanog postupka, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 24/18 od 09.03.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 06.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 24/18 od 09.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 9078/2010 (2006) od 20.12.2017. godine, usvojen je predlog tužioca radi ponavljanja pravnosnažno okončanog postupka, pa je dozvoljeno ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom na osnovu odricanja Opštinskog suda u Kuli P1 1414/06 od 19.01.2007. godine u odnosu na tužioca AA iz ..., pa je ukinuta navedena presuda na osnovu odricanja u odnosu na tužioca.

Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž1 24/18 od 09.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 9078/2010 (2006) od 20.12.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, na osnovu člana 399. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni povrede iz tačke 12. istog stava, na koju se revizijom ukazuje, jer pobijana odluka sadrži jasne i potpune razloge o odlučnim činjenicama, koji nisu u suprotnosti sa izvedenim dokazima, a ocenjeni su i žalbeni navodi od odlučnog značaja.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je na osnovu člana 422. tačka 11. ZPP podneo predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom na osnovu odricanja Opštinskog suda u Kuli P1 1414/06 od 19.01.2007. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev radi isplate primanja koja imaju karakter zarade jer se tužilac odrekao zarade i odrekao uplate pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju prilikom isplate zarade, kao i ostalih primanja koja imaju karakter zarade i istovremeno tužilac sa tuženim zaključio ugovor o vansudskom poravnanju, kojim je regulisan radnopravni status tužioca. U predlogu je naveo da je saznao za odluke Ustavnog suda Už 2542/2009 od 21.12.2011. godine, Už 2524/2009 od 14.03.2012. godine i Už 6784/2012 od 18.12.2014. godine, a kojima je utvrđeno da je podnosiocima ustavne žalbe u tim predmetima u postupcima koji su pravnosnažno okončani presudama Okružnog suda u Somboru, povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na pravičnu naknadu za rad i socijalnu zaštitu, koji su zajemčeni odredbama članova 32. stav 1. i 60. stav 4. Ustava RS. Sudovi su utvrdili da se tužilac nalazi u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavnih žalbi u navedenim odlukama Ustavnog suda, pa je usvojen predlog tužioca i dozvoljeno ponavljanje postupka.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je osnovan zaključak nižestepenih sudova da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom člana 422. tačka 11. ZPP.

Naime, odredbom člana 87. Zakona o Ustavnom sudu („Sl. glasnik RS“, broj 109/07 i 99/11), propisano je da ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. Odredbom člana 422. tačka 11. ZPP, propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen, može ponoviti po predlogu stranke, ako je u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom na osnovu odricanja Opštinskog suda u Kuli P1 1414/06 od 19.01.2007. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio isplatu razlike u zaradi za period od septembra meseca 2003. do avgusta 2006. godine i regresa za godišnji odmor za 2003, 2004. i 2005. godinu, u ukupnom iznosu od 229.505,05 dinara. Navedena presuda je doneta jer su parnične stranke zaključile ugovor o vansudskom poravnanju, kojim se tužilac odrekao svih novčanih potraživanja prema tuženom na ime zarade i ostalih potraživanja iz radnog odnosa.

Odlukom Ustavnog suda Už 2524/2009 od 14.03.2012. godine, usvojena je ustavna žalba GG i utvrđena povreda prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravičnu naknadu za rad i socijalnu zaštitu, zajemčene odredbama člana 32. stav 1. i član 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, pa je nadležnom sudu naloženo da u roku od 60 dana ponovi postupak po žalbi protiv prvostepene odluke. Odlukom Ustavnog suda Už 2542/2009 od 21.12.2011. godine, usvojena je ustavna žalba DD i utvrđena ista povreda prava i naloženo ponavljanje postupka po žalbi, ali je utvrđeno i prošireno dejstvo ove odluke, odnosno određeno je da ova odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.

Imajući ovo u vidu, kao i da se tužilac nalazi u istoj pravnoj situaciji kao podnosioci ustavne žalbe u postupcima u kojima je Ustavni sud svojim odlukama Už 2542/2009 od 21.12.2011. godine i Už 2524/2009 od 14.03.2012. godine, naložio ponavljanje postupka po žalbi, jer je utvrdio povredu prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, kao i da je odlukom Už 2524/2009 od 14.03.2012. godine određeno njeno prošireno pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj činjenično-pravnoj situaciji, to se navedene odluke Ustavnog suda moraju odnositi i na tužioca, što znači da predstavljaju razlog za ponavljanje postupka u smislu odredbe člana 422. tačka 11. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su na ocenu zakonitosti pobijane odluke kojom je dozvoljeno ponavljanje postupka, bez uticaja navodi revizije da se tužilac nije odrekao prava po osnovu rada zajemčenih Ustavom, već se odrekao tužbenog zahteva. Naime, u konkretnom slučaju pobijanom odlukom odlučeno je o predlogu za ponavljanje postupka, koji je usvojen nakon što je utvrđeno da su ispunjeni uslovi iz člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP, jer se tužilac nalazi u istoj činjenično-pravnoj situaciji kao podnosioci ustavne žalbe u postupcima po ustavnoj žalbi, u kojima je Ustavni sud utvrdio povredu prava zajemčenih Ustavom u parničnom postupku. To znači da će ove navode tuženog, odnosno da li se tužilac odrekao tužbenog zahteva ili prava po osnovu rada zajemčenih Ustavom i od kakvog je to uticaja na osnovanost tužbenog zahteva, sud ceniti u ponovljenom postupku, odnosno u postupku ponovnog odlučivanja o tužbenom zahtevu tužioca.

Na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić