Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milutina Šendekovića, adv. Miodraga Glogovca je neosnovan.

Branilac okrivljenog Milutina Šendekovića, adv. Miodrag Glogovac, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a u obrazloženju zahteva navodi da se presude zasnivaju na veštačenju barutnih čestica sa vozila orkivljenog Šendekovića, za koje uzorak je uzet dana 25.01.2016. godine, dok je veštačenje izvršeno 27.01.2019. godine, a da su čestice za potrebe veštačenja uzete bez prisustva okrivljenog i njegovog branioca. S toga, prema zahtevu, predmetno veštačenje predstavlja nedozvoljen dokaz na kome se ne može zasnivati sudska odluka, iz čega proizilazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom Višeg javnog tužioca Ktr 69/16 od 24.01.2016. godine, Odseku kriminalne tehnike OKP PU Šabac određeno uzimanje uzoraka za forenzičku analizu magnetnim tuferima sa delova motornih vozila – radi balističkog veštačenja i utvrđivanja barutnih čestica – tragova nitrita, a naredbom nadležnog javnog tužioca Ktr 69/16 od 27.01.2016. godine, određeno da se obavi balističko veštačenje utvrđivanja prisustva barutnih čestica na barutnim tuferima.

Dakle, iz navedenog proizilazi da uzimanje uzoraka za forenzičku analizu nije samostalna dokazna radnja preduzeta od strane ovlašćenih lica policije, već je mera izvršena na osnovu naredbe nadležnog javnog tužioca (član 285. stav 1. i 3. ZKP) koju su ovlašćena službena lica preduzela u skladu sa ovlašćenjima policije iz člana 286. ZKP, da u predistražnom postupku preduzima potrebne mere u cilju otkrivanja i obezbeđenja tragova krivičnih dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz i samim tim ne predstavlja dokaz na kojem se presuda ne bi mogla zasnivati, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

S tim u vezi i veštačenje navedenih čestica obavljeno je u skladu sa odredbama ZKP i isto predstavlja dokaz koji se može koristiti u krivičnom postupku, pa s toga navodi branioca kojima se ukazuje na sumnju na kontaminaciju čestica koje su predmet veštačenja, ne dovodi u pitanje zakonitost ovog dokaza.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić