Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 457/17 od 17.08.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22446/15 od 23.06.2016. godine u prvom i drugom stavu izreke. Stavom drugim izreke, prenačena je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u trećem stavu izreke rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22446/15 od 23.06.2016. godine i odbijen zahtev umešača na strani tužene BB iz ... za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv označenog drugostepenog rešenja - odluke sadržane u prvom stavu izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, prekoračenja tužbenog zahteva i pogrešne primene materijalnog prava, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužilje.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Ova odredba se, na osnovu člana 420. stav 6. ZPP, shodno primenjuje u postupku povodom revizije protiv drugostepenog rešenja kojim se pravnosnažno okončava postupak.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Pobijano drugostepeno rešenje ne odstupa od sudske prakse da propuštanje zakonskog roka za podnošenje tužbe ima za posledicu prekluziju - gubitak prava na sudsku zaštitu, i odbacivanje tužbe zbog propuštanja zakonom propisanog roka za njeno podnošenje. U ovom slučaju, rok od 15 dana propisan članom 122. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 70/01) važećeg u vreme podnošenja tužbe, računa se od dana kada je osporena odluka o dodeli stana objavljena na oglasnoj tabli (kada je tužilji omogućeno da se upozna sa njenim postojanjem i sadržinom), jer prema tada važećem opštem aktu tužene - Pravilniku o rešavanju stambenih pitanja zaposlenih, odluka o dodeli stana dostavlja se samo zaposlenom kojem se stan dodeljuje (član 30).

Takođe, pobijano drugostepeno rešenje u delu kojim je pravnosnažno odbačena tužba u delu kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena na dodelu spornog stana u zakup na neodređeno vreme, ne odstupa od sudske prakse da se može naložiti poslodavcu - davaocu stana da svom zaposlenom dodeli na korišćenje stan samo u slučaju da poslodavac ne sprovede odluku suda o poništaju ranije donete odluke o dodeli stana i ne donese novu odluku. U ovom slučaju takva situacija nije ostvarena pa je zato tužba u tom delu nedozvoljena.

Iz ovih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija nedozvoljena.

Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim postupcima u parnicama iz radnih odnosa, o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

Tužilja u ovom sporu zahteva da se poništi odluka Komisije za stambena pitanja tužene od 31.01.2000. godine kojom je određeni stan dodeljen drugom zaposlenom, i da se tužena obaveže da taj stan dodeli njoj u zakup na neodređeno vreme. U podnetoj tužbi kojom se traži zaštita prava na dobijanje stana u zakup po osnovu radnog odnosa, tužilja nije označila vrednost predmeta spora a to nije učinila ni tokom postupka, sve do zaključenja glavne rasprave. Vrednost predmeta spora ne može se utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse, jer obračun sudske takse nije izvršen, pa zato ista nije ni plaćena. U takvoj procesnoj situaciji, kada u imovisnkopranvim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, tužilac u tužbi ili u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost predmeta spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, revizija nije dozvoljena.

Ne može se prihvatiti stanovište revidenta da vrednost predmeta spora pobijanog dela na dan podnošenja tužbe iznosi 125.501,19 evra. Označeni novčani iznos predstavlja novčano potraživanje čiju isplatu tužilja traži kao zamenu ispunjenja obaveze tužene da joj dodeli predmetni stan u zakup na neodređeno vreme. Ovaj novčani zahtev tužilja je istakla u podnesku od 31.05.2013. godine kojim je preinačila podnetu tužbu isticanjem tog zahteva uz postojeće zahteve za poništaj odluke o dodeli stana i dodelu stana u zakup, ali rešenjem donetim i objavljenim na ročištu za glavnu raspravu od 04.04.2014. godine takvo preinačenje tužbe nije dozvoljeno.

Shodno izloženom, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić