U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Blagomir Živković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Marina Stefanović, advokat iz ... i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3151/16 od 12.04.2018. godine, u sednici održanoj 11.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3151/16 od 12.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P 593/2015 od 04.02.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da tužilac ima pravo službenosti prilaza peške, poljoprivrednim mašinama, teretnim i putničkim vozilima, zapadnom stranom parcele br. .. KO ..., počev od kp br. .. KO ... – ul. ... pa ka jugu, uz putno zemljište kp.br. .., u označenim merama i granicama, a za ulaz u povlasne parcele broj .. i .. KO ... čiji je on korisnik, pa se tuženi obavezuju da mu ovo priznaju i trpe, kao i da mu omoguće nasipanje i održavanje putnog zemljišta do nivoa potrebnog za funkcionalnu upotrebu službenog puta. Stavom drugim izreke, tuženi BB je obavezan da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati 76.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3151/16 od 12.04.2018. godine, navedena prvostepena presuda je preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava službenosti. Preinačeno je i rešenje o troškovima postupka, pa je tužilac obavezan da tuženom BB na ime naknade troškova postupka isplati 271.500,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija koja je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja je revidentov navod da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz tačke 12. citirane zakonske odredbe jer to ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od 70-ih godina prošlog veka nesmetano koristio predmetni put za prilaz katastarskim parcelama broj .. i .. KO ..., upisanim kao državna svojina tužene Republike Srbije, a na kojima je on nosilac prava korišćenja, pešice a kasnije poljoprivrednim mašinama i putničkim i teretnim vozilima. Tome se tuženi kao korisnik poslužnog dobra – kat. parcele br. .. nije protivio sve do 2004. godine kada je gradio svoj stambeni objekat na ovoj katastarskoj parceli. U LN br. .. KO ... od 26.11.2010. godine katastarska parcela ... površine 11,10 ari, na kojoj se nalazi stambeni objekat, upisana je kao društvena svojina, a nosilac prava korišćenja je ovde tuženi BB. Na osnovu potvrde katastra je utvrđeno da je ova kat. parcela upisana kao društvena svojina prilikom obnove zemljišnih knjiga na osnovu zapisnika RZ br. ../.. i da je kao njen korisnik tada bio upisan ovaj tuženi. Na osnovu skice mesta katastara od 2007. godine koja je identična sa skicom premera iz 2003. godine, identifikovan je put koji na terenu predstavlja zemljani put posut tucanikom, koji ide počev od kat. parcele .. - ul. ..., pa ka jugu i to zapadnom stranom kat. parcele .. pa do kat. parcela broj .. i .. u utvrđenim merama i granicama i u ukupnoj dužini od 80,65 metara. Na osnovu uvida u presudu izbranog suda iz 1934. godine, prvostepeni sud je utvrdio da je ovom sudskom odlukom raspravljeno pitanje podele imanja pravnog prethodnika tužioca, koje sada odgovara povlasnom dobru, kao i činjenicu da je tada do tog imanja iz pravca sadašnje ulice ..., postojao put.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca koji je tražio utvrđenje postojanja prava stvarne službenosti prolaza navedenim poslužnim dobrom do svog povlasnog dobra, na osnovu člana 56. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, zaključivši da su se stekli uslovi iz člana 54. istog zakona, s obzirom da je on u periodu od 70-ih godina prošlog veka, što znači dužem od 20 godina, faktički ostvarivao pravo službenosti prolaza pešice, a tuženi BB se tome nije protivio. Pritom je imao u vidu da je u vreme kada je doneta presuda izbranog suda iz 1934. godine, prema tadašnjim životnim standardima formirana službenost prolaza pešice, koja je kasnije proširena na prolaz automobilom i poljoprivrednim mašinama.

Drugostepeni sud je zauzeo suprotno pravno stanovište i odbio tužbeni zahtev, zato što se poslužno dobro – kat. parcela .. KO .. nalazi u društvenoj, odnosno državnoj svojini, pa obzirom da je član 55. (koji je zabranjivao sticanje prava službenosti na stvarima u društvenoj svojini) brisan tek Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa koji je stupio na snagu 04.07.1996. godine („Sl. list SRJ“, br.29/96 od 26.06.1996. godine), zaključio je da od tada pa do dana podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari 13.12.2010. godine, nije protekao rok od 20 godina potreban za sticanje stvarnih prava održajem na nepokretnostima u društvenoj svojini.

Nije osnovan revizijski navod tužioca da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, ističući da je do donošenja pobijane presude prošao rok od 20 godina računajući od dana stupanja na snagu citiranih novela Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, s obzirom da se ovaj rok računa do zaključenja glavne rasprave i utvrđenja činjeničnog stanja pred prvostepenim sudom, a do tada nije istekao.

Revidentov navod da je drugostepeni sud zanemario činjenicu da je tužilac (preko svojih pravnih prethodnika) stekao pravo službenosti prolaza poslužnim dobrom i pre 1979. godine kada je ova kat. parcela prešla u društvenu svojinu, još 1934. godine kada je doneta presuda izbranog suda, te da je počev od tada pa do 1979. godine, prošao rok od 20 godina potreban za sticanje ovog stvarnog prava, nije osnovan. Ovo iz razloga što je prvostepeni sud na osnovu uvida u navedenu presudu ustvari utvrdio samo činjenicu postojanja puta za pristup tužiočevom imanju koje odgovara sadašnjem povlasnom dobru, ali ovom presudom nije utvrđeno postojanje prava službenosti preko poslužnog dobra tuženog, da bi ta činjenica bila od značaja za drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić