.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3075/2019
12.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, dr Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužilje AA (ranije AA1) iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Ružica Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, Kancelarija u Vranju, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2393/18 od 07.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 12.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2393/18 od 07.03.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2393/18 od 07.03.2019. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr 1.br. 142/18 od 14.03.2018. godine, obavezana je tužena Republika Srbija – Visoki savet sudstva – Osnovni sud u Vranju, da tužilji na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog (ranije Opštinskog) suda u Vranju I.br.1696/05, isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, sve u roku od 8 dana od dana prijema presude (stav prvi izreke); odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na iznos od 3.520,00 dinara, dosuđenog na ime troškova izvršnog postupka, plati zakonsku zateznu kamatu za period od 07.12.2005. godine pa do konačne isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 6.000,00 dinara na ime novonastalih troškova izvršenja počev od 12.04.2017. godine do isplate (stav drugi izreke) i da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate, u roku od 8 dana od dana prijema odluke (stav treći izreke).
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2393/18 od 07.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr 1.br. 142/18 od 14.03.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke (stav prvi izreke), i odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju tužene.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg intersa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijana presuda usklađena je sa pravnim stavovima o odgovornosti države za obaveze preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom i rad njenih organa koji su dužni da preduzmu sve neophodne mere radi izvršenja pravnosnažne sudske odluke, kao i obavezi da u slučaju neizvršenja u razumnom roku nadoknadi štetu u visini novčanog potraživanja dosuđenog izvršnom presudom zajedno sa parničnim troškovima i troškovima izvršnog postupka, izraženim u praksi Evropskog suda za ljudska prava (presude u predmetu Marinković i dr. protiv Srbije; predmetu Kačapor i drugi protiv Srbije i drugim) i praksi Ustavnog suda ( odluke Už 7547/2015 od 26.10.2017. godine; Už 3742/2015 od 26.10.2017. godine i druge).
Stoga, bez obzira na sudske odluke priložene uz reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse.
Takođe, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji ni radi novog tumačenja prava – odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku o objektivnoj odgovornosti tužene države za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, članova 155. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima o umanjenju imovine (običnoj šteti) i odgovornosti tužene za nezakonit i nepravilan rad njenih organa, te odredbi člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 58. Ustava Republike Srbije kojima je svakom garantovano pravo na imovinu.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.
Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1, 154. i 165. stav 1. ZPP. Tužena nije uspela u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, a troškovi tužilje za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
