Istom presudom od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to domaći novac u ukupnom iznosu od 26.310,00 dinara u apoenima od po 8 x 2.000, 7 x 1.000, 3 x 500, 6 x 200, 3 x 100, 2 x 50, 10 x 20 i 1 x 10, kao i strani novac u iznosu od 10 evra, serijski broj novčanice TA0724050904. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Nišu iznos od 53.322,28 dinara, a na ime sudskog paušala da plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 442/2019 od 08.07.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Stefana Ristića i potvrđena je presuda Višeg suda u Nišu K.br.76/18 od 13.02.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Stefana Ristića - advokat Zoran Jakovljević, zbog povreda zakona iz člana 74. tačka 2), člana 419, člana 438. stav 1. tačka 2) i 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povreda odredaba članova 32. i 33. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presude Višeg suda u Nišu K.br.76/18 od 13.02.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 442/2019 od 08.07.2019. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje pred izmenjenim većem ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog Stefana Ristića oglasiti krivim za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ ili mu izreći blažu kaznu od kazne zatvora na koju je osuđen, kao i da u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 442/2019 od 08.07.2019. godine u odnosu na okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 74. tačka 2), člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na povredu zakona iz člana 74. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog Stefana Ristića u podnetom zahtevu ističe da je okrivljenom, kome je u predmetnom krivičnom postupku stavljeno na teret krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 3 godine do 12 godina, u postupku pred drugostepenim sudom povređeno pravo na obaveznu odbranu, obzirom da mu je Apelacioni sud u Nišu kao drugostepeni uskratio pravo da ima branioca na sednici veća tog suda na kojoj se donosila odluka povodom žalbe branioca okrivljenog izjavljene na prvostepenu presudu. Naime, iako je branilac okrivljenog - advokat Zoran Jakovljević podneskom od 25.06.2019. godine uredno i blagovremeno obavestio drugostepeni sud o razlozima svoje sprečenosti da prisustvuje sednici veća zakazanoj za dan 08.07.2019. godine jer se u vremenskom intervalu od 01.07.2019. godine do 01.08.2019. godine nalazi na godišnjem odmoru i zamolio drugostepeni sud da uvaži razloge objektivne sprečenosti da prisustvuje sednici veća i da se ista odloži i zakaže u nekom od narednih slobodnih termina, drugostepeni sud je održao sednicu veća dana 08.07.2019. godine na kojoj je potvrdio prvostepenu presudu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbama člana 74. ZKP predviđena je obavezna odbrana okrivljenog u krivičnom postupku, odnosno istima je propisano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Povreda zakona iz člana 74. tačka 2) ZKP, na koju se poziva branilac okrivljenog, postoji ako okrivljeni, protiv koga se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna, nije imao branioca od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Imajući u vidu da iz spisa predmeta i to drugostepene presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 442/2019 od 08.07.2019. godine proizilazi da je branilac okrivljenog - advokat Zoran Jakovljević uredno obavešten o sednici veća Apelacionog suda u Nišu kao drugostepenog zakazanoj za dan 08.07.2019. godine (što ne negira i sam branilac u podnetom zahtevu), te imajući pri tome u vidu odredbu člana 447. stav 5. ZKP kojom je propisano da nedolazak stranaka koje su uredno obaveštene ne sprečava održavanje sednice veća, dakle da sud nema zakonsku obavezu da odloži sednicu veća u slučaju nedolaska uredno obaveštenih stranaka (bez obzira da li je ili ne stranka obavestila sud o razlozima svoje sprečenosti da prisustvuje sednici veća), to činjenica da je drugostepeni sud održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog branioca okrivljenog ne znači da okrivljeni Stefan Ristić u postupku pred drugostepenim sudom nije imao branioca, odnosno da nije imao odbranu, zbog čega se u konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne može raditi o povredi zakona iz člana 74. tačka 2) ZKP vezano za obaveznu odbranu okrivljenog u krivičnom postupku, a kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u podnetom zahtevu.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, isticanjem da su na glavnom pretresu u toku prvostepenog postupka učestvovale sudije i to postupajući predsednik veća i sudije-porotnici koji su shodno članu 37. stav 2. ZKP morali biti izuzeti od vršenja sudijske dužnosti, iz razloga jer postoji sumnja u njihovu nepristrasnost, a vezano za okolnosti ispitivanja četiri maloletna svedoka i to AA, BB, VV i GG.

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija-porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva numerički je navodeći u podnetom zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, već samo ukazuje na postojanje okolnosti koje po mišljenju odbrane izazivaju sumnju u nepristrasnost postupajućeg predsednika veća i sudija-porotnika u prvostepenom postupku shodno članu 37. stav 2. ZKP, a što nije osnov za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti, pa imajući pri tome u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, to dakle, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju nije učinjena ova povreda.

Osim toga, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na iskazima četiri maloletna svedoka AA, BB, VV i GG koji su ispitani na glavnom pretresu, a čiji iskazi po stavu branioca ne mogu da se koriste kao dokaz u krivičnom postupku, iz razloga jer ova četiri maloletna svedoka nisu ispitani uz prisustvo pedagoga ili stručnog lica u skladu sa pravilima člana 103. ZKP, a koja pravila važe za tzv. „osetljive svedoke“.

Odredbom člana 103. stav 1. ZKP propisano je da svedoku koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka.

Imajući u vidu da iz napred citirane zakonske odredbe (član 103. stav 1. ZKP), a na čiju povredu se poziva branilac okrivljenog, proizilazi da je sudu data mogućnost da sam po službenoj dužnosti ili na zahtev stranaka ili samog svedoka, svedoku, koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, odredi status posebno osetljivog svedoka, dakle samo ukoliko proceni da je to potrebno, a ne i da je propisana obaveza suda u tom pravcu, te imajući u vidu da sam sud nije po službenoj dužnosti procenio da se u konkretnom slučaju radi o posebno osetljivim svedocima, niti je u tom pravcu bilo zahteva stranaka ili samih svedoka, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, okolnost da u predmetnom krivičnom postupku maloletnim svedocima AA, BB, VV i GG nije dat status posebno osetljivih svedoka i da ispitivanje istih nije obavljeno uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica u skladu sa odredbama članova 103. i 104. ZKP, ne znači da su iskazi ovih maloletnih svedoka nezakoniti i da se na istima ne može zasnivati pobijana pravnosnažna presuda, a kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Ristića u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, navodi povredu odredbe člana 419. ZKP, isticanjem da sud nije zasnovao pobijanu osuđujuću presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, obzirom da je u potpunosti poklonio veru iskazu maloletnog svedoka GG koji je dat u istrazi i u kojem je svedok lažno naveo da je od okrivljenog kupio predmetnu marihuanu, dok sud nije prihvatio istinit iskaz ovog maloletnog svedoka dat na glavnom pretresu u kojem je on negirao da poznaje okrivljenog i naveo da okrivljeni nije lice o kome je svedočio kod javnog tužioca. Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da prvostepeni sud nije u pobijanoj presudi dao jasne i obrazložene razloge kako je procenio da u konkretnom slučaju nije potrebno da se maloletni svedoci ispitaju uz pomoć pedagoga ili stručnog lica, posebno ako se uzme u obzir da maloletni svedok GG koristi opojnu drogu, a da su ostali maloletni svedoci zatečeni prilikom pronalaska opojne droge od strane policijskih službenika, pri čemu su njihovi iskazi nelogični i protivrečni, te da drugostepeni sud uopšte nije dao razloge zbog čega nije usvojio razlog objektivne sprečenosti branioca okrivljenog - advokata Zorana Jakovljevića da pristupi na sednicu veća drugostepenog suda zakazanu za dan 08.07.2019. godine, već je odlučio da održi navedenu sednicu u njegovom odsustvu, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te povrede odredbe člana 419. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Navodima branioca okrivljenog kojima se ističe da je nalaz i mišljenje veštaka Anđelke Ilić - neuropsihijatra od 26.02.2018. godine dat nestručno, površno i protivno pravilima struke, te da je isti nepotpun, jer veštak prilikom veštačenja okrivljenog koji je dugogodišnji konzument opojne droge marihuane nije izvršila uvid u njegov lični zdravstveni karton, niti je tražila bilo kakvu dokumentaciju na osnovu koje bi mogla da izvede pravilan zaključak o postojanju zavisnosti okrivljenog od ove opojne droge, se po nalaženju ovoga suda ne osporava zakonitost ovog dokaza, jer se ne navodi ni jedan konkretan razlog njegove nezakonitosti, već se zapravo samo osporava navedeni nalaz i mišljenje veštaka, odnosno ocena suda o prihvatljivosti ovog dokaza i u vezi sa tim pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, davanjem sopstvene ocene izvedenog dokaza koja je suprotna oceni koju su nižestepeni sudovi dali u svojim odlukama, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog Stefana Ristića u podnetom zahtevu ukazuje i da je okrivljenom u predmetnom krivičnom postupku povređeno pravo na pravično suđenje zagarantovano odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije, kao i posebna prava okrivljenog zagarantovana odredbama člana 33. Ustava Republike Srbije.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 74. tačka 2), člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Ristića - advokata Zorana Jakovljevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić