U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Sonje Pavlović, Radoslava Petrovića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 510/17 od 22.10.2018. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 97/19 od 16.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA se kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 510/17 od 22.10.2018. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 97/19 od 16.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu K 510/17 od 22.10.2018. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koju je dužan da izdrži po pravnosnažnosti presude, a koja kazna će se izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ul. ... br. .., bez primene elektronskog nadzora, koje prostoriije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Okrivljeni AA obavezan je da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 97/19 od 16.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića i presuda Osnovnog suda u Nišu K 510/17 od 22.10.2018. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Kovačević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev usvoji i utvrdi da je pobijanim pravnsnažnim presudama povređen krivični zakon na štetu okrivljenog AA, odosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića je neosnovan.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da u izreci pobijane pravnosnažne presude nije opisan oblik krivice sa kojim je okrivljeni postupao što predstavlja bitno zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, zbog čega krivično delo zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, a kako je to opisano u izreci pravnosnažne presude, po zakonu nije krivično delo.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ propisano je da će se kazniti službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Sledstveno iznetom, radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela u pitanju alternativno je određena i može se sastojati u iskorišćavanju službenog lica svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem službene dužnosti.

Posledica ovog krivičnog dela ogleda se u pribavljanju sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, odnosno nanošenju štete ili težoj povredi prava drugog, od čije visine ili težine zavisi i propisana kazna za ovo krivično delo.

Iz izreke pravnosnažne prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA svestan protivpravnosti i zabranjenosti svog dela, želeći njegovo izvršenje, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja pribavio sebi korist u iznosu od 137.800,00 dinara, na način bliže opisan izrekom pravnosnažne presude, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodu iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim, a kako je to opisano u izreci prvostepene presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navod iz zahteva branioca okrivljenog AA, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu navodi da iz iskaza svedoka BB, VV i GG, nesumnjivo proizilazi da okrivljeni nije ništa radio i odlučivao bez znanja i odobrenja upravnog odbora, te da se uglavnom radilo o usmenim odlukama i saglasnosti upravnog odbora, pri čemu je izostala administrativna procedura. Nadalje, u zahtevu se navodi da sud nije dao ni jedan jasan razlog o tome da li je predviđeno u bilo kojem zakonskom ili podzakonskom aktu da direktor ne može da potpiše odluku o svom stimulativnom delu, posebno imajući u vidu da je isti bio u radnom odnosu i da njemu pripadaju sva prava kao i ostalim zaposlenim radnicima, pa kako nema ugovora između direktora i upravnog odbora koji bi precizno regulisao međusobne odnose, u toj situaciji nema ni povrede odredbe člana 48. Zakona o radu, a koja odredba ne predviđa takvu obavezu direktora koji je u radnom odnosu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izloženim navodima zahteva osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom a potvrđeno drugostepenom presudom, u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića, nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                   Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić