Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Zdjelar, advokat iz ... protiv tuženih VV iz ..., i GG iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, rešavajući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj 03.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovom predmetu stvarno je nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 1940/2019 od 11.04.2019. godine, stavom prvim izreke, taj sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Prvi osnovni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost nalazeći da je stvarno nadležan Viši sud u Beogradu i uz propratni akt P 13068/19 od 17.07.2019. godine spise je dostavio Apelacionom sudu u Beogradu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R 162/19 od 28.08.2019. godine predmet ustupio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Rešavajući o nastalom negativnom sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) – u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je za postupanje u ovoj parnici stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.

Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud. Odredbom člana 23. stav 1. tačka 7. istog zakona je propisano, između ostalog, da Viši sud sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije.

Prema odredbi člana 33. stav 1. ZPP, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, a tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zaahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos. Stavom 2. istog člana je propisano da u drugim slučajevima, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi, dok je stavom 3. tog člana propisano da, ako je u slučaju iz stava 2. ovog člana tužilac očigledno suviše visoko ili suviše nisko označio vrednost predmeta spora, sud će, najkasnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano onda na glavnoj raspravi, pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan način da proveri tačnost označene vrednosti i utvrdi vrednost predmeta spora.

U konkretnom slučaju, tužioci su dana 05.04.2019. godine Privrednom sudu u Beogradu podneli tužbu protiv tuženih radi utvrđenja ništavosti ugovora o kupoprodaji osnovnih sredstava DD zaključenog između tuženog VV iz ..., u svojstvu prodavca, i tuženog GG iz ..., u svojstvu kupca. Tužioci su u tužbi označili vrednost predmeta spora na iznos od 50.000,00 dinara. Iz činjeničnih navoda tužbe proizilazi da predmetni ugovor pobijaju iz razloga što je protivan prinudnim propisima, budući da prvotuženi, u čijem vlasništvu je bila navedena DD, nije mogao istom raspolagati jer su u toku brojni izvršni postupci radi naplate novčanih potraživanja njegovih zaposlenih, među kojima su tužioci, i da je kao sredstvo naplate tih potraživanja određen popis, procena i prodaja pokretnih stvari prvotuženog, te su popisana i sredstva predmetne DD. U tužbi se takođe navodi da su osnovna sredstva DD prodata drugotuženom za iznos od 57.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Imajući u vidu sadržinu napred citiranih zakonskih odredbi, te činjenicu da su tužioci u tužbi označili vrednost predmeta spora na iznos od 50.000,00 dinara, a da Prvi osnovni sud u Beogradu nije rešenjem utvrdio drugu vrednost predmeta spora, to je u konkretnom slučaju za postupanje u ovoj parnici za sada stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić