Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog, advokat Nemanja Marković podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 74. ZKP i iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijane presude ukine i predmet vrati Višem sudu u Užicu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Anela Hajrovića, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u podnetom zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Anela Hajrovića, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na „nedozvoljenom dokazu“, na zapisniku o prepoznavanju lica od strane svedoka AA od 06.07.2016. godine sačinjenom, prema stavu odbrane, suprotno odredbi člana 300. stav 6. ZKP, jer je javni tužilac bio u obavezi da o toj dokaznoj radnji obavesti branioca okrivljenog - što nije učinio, čime je sud povredio pravo na odbranu okrivljenog. Takođe, odbrana ističe da je validnost istog zapisnika o prepoznavanju dovedena u pitanje, jer svedok AA sačinjeni zapisnik nije potpisao.

Izneti navodi se ne mogu prihvatiti iz sledećih razloga:

Naime, izvođenje dokazne radnje-prepoznavanje lica, tada osumnjičenog Anela Hajrovića, prema zapisniku o prepoznavanju lica Kti 16/15 od 06.07.2019. godine u svemu je obavljeno u skladu sa odredbama člana 90. i člana 100. ZKP, koji u stavu 3. propisuje da se u predistražnom postupku i istrazi, prepoznavanje lica obavlja u prisustvu javnog tužioca, a što je u konkretnom slučaju i učinjeno, s obzirom da je prepoznavanje izvršeno u prisustvu javnog tužioca, Slavice Jovanović, koja je zatim kao i ovlašćeno službeno lice koje je obavilo prepoznavanje, i zapisničar, svojeručno potpisala predmetni zapisnik, pa navedena dokazna radnja po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja nezakonit dokaz, koji je sud morao izdvojiti iz spisa predmeta kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud kao neosnovane ocenjuje napred iznete navode zahteva kojima branilac ukazuje na povredu člana 300. stav 6. ZKP u vezi radnje prepoznavanja. Ovo stoga, što član 300. stavom 1. ZKP propisuje da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka, a stavom 6. - ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika, odnosno ako se istraga vodi protiv nepoznatog učinioca, javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka ili veštaka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak, dok je stavom 7. istog člana 300. ZKP propisano - ako lice kome je upućen poziv, odnosno obaveštenje o dokaznoj radnji nije prisutno, radnja se može preduzeti i u njegovom odsustvu.

Imajući u vidu napred citiranu zakonsku odredbu člana 300. ZKP, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da se ista ne odnosi na obavezu pozivanja branioca prilikom izvođenja dokazne radnje prepoznavanje lica ili predmeta što je regulisano odredbom člana 100. ZKP, već predviđa obavezu javnog tužioca da braniocu osumnjičenog uputi poziv, da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka. Zbog toga su suprotna ukazivanja branioca okrivljenog da procesna radnja prepoznavanja okrivljenog u predkrivičnom postupku nije izvršena u skladu sa članom 300. ZKP, ocenjena neosnovanim.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud kao neosnovane ocenjuje i navode u podnetom zahtevu da je predmetni zapisnik o prepoznavanju lica MUP-a RS PU Novi Pazar Kti 16/15 od 06.07.2015. godine, izvršen od strane svedoka AA „nezakonit dokaz“, jer isti nije potpisan, a kako je ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka, na identičan način, isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 4 drugostepene presude, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP jer odbrana nalazi da je okrivljeni Anel Hajrović pogrešnom primenom zakona oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela ubistvo u pokušaju i saizvršilaštvu iz člana 113. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, s`obzirom na to da je oštećeni u momentu ispaljivanja projektila bio u savijenom položaju u unutrašnjosti vozila, što znači da su mu vitalni delovi tela bili zaštićeni samim vozilom, a kako je napadač projektile ispalio iz neposredne blizine u pravcu kolena oštećenog, gde se ne nalaze vitalni ljudski organi, odbrana smatra da je umišljaj napadača bio upravljen ka teškom telesnom povređivanju, a ne ka lišenju života oštećenog.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane, s`obzirom na to da je u činjeničnom opisu dela, datom u izreci prvostepene presude utvrđeno, između ostalog, da je okrivljeni Anel Hajrović „tokom noći 22.03.2015. godine, na navedenom mestu, zajednički sa nepoznatim licem, pokušao da drugog liši života tako što je kada se oštećeni BB svojim putničkim vozilom dovezao ispred svoje kuće i zaustavio vozilo, te iz njega izašao, otvorio zadnja vrata iza sedišta vozača te se gornjim delom tela savio i nagnuo prema zadnjem sedištu radi uzimanja kutije sa lekom, zajedno sa nepoznatim licem prišao oštećenom na udaljenost od oko 7-8 metara nakon čega je jedan od njih dvojice pucao iz vatrenog oružja nepoznate marke kalibra 7,65mm u pravcu oštećenog, ispaljujući tri projektila, od kojih je jedan projektil pogodio oštećenog u predelu desnog kolena i leve potkolenice, nanevši mu teške telesne povrede, dok su drugi projektili pogodili vozilo oštećenog u predelu zadnjeg levog krila i branika, te je sa umišljajem započeto krivično delo ostalo u pokušaju, pri čemu je okrivljeni bio svestan svog dela i njegove protivpravnosti, pristao je na njegovo izvršenje kao i na zajedničko delovanje“. Na navedeni način su utvrđene sve činjenice i okolnosti kako objektivne koje se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenog tako i subjektivne koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju i saizvršilaštvu iz člana 113. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, te su iz navedenih razloga suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca. Međutim, branilac okrivljenog, pored formalnog pozivanja na napred navedenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP istu obrazlaže navodima da saizvršilaštvo kao oblik saučesništva u izreci presude nije opisano, odnosno ukazuje na nerazumljivost izreke odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako povreda odredbe člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP ne predstavlja zakonski razlog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zahtev je, u ovom delu, odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                             Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić