Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 70/18-Kv 3815/19 od 07.10.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja K 70/18 od 20.09.2019. godine i K 70/18 – Kv 3185/19 od 07.10.2019. godine zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Branko Ilić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 265. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja ukine ili preinači i okrivljenom dosudi troškove krivičnog postupka u iznosu od 325.500,00 dinara, kao i troškove na ime sastava zahteva u iznosu od 45.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje da su pobijanim rešenjem na štetu okrivljenog povređene odredbe člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP.

Naime, prema odredbi člana 265. stav 1. ZKP, kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno u presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca padaju na teret budžetskih sredstava.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, određeno je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je stavom 2. tačka 7) istog člana propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu veštaku, nagradu stručnom savetniku, nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Odredbom člana 2. stav 14. ZKP, određeno je značenje izraza „postupak“ koji se odnosi na predistražni postupak i krivični postupak.

Kada je reč o troškovima koji se odnose na nagradu branioca za prisustvovanje saslušanju okrivljenog i ispitivanju svedoka pred organom postupka – javnim tužilaštvom, nesumnjivo je da se radi o troškovima nastalim povodom postupka s obzirom na to da se zapisnici o dokaznim radnjama koje su preduzete pred tim organom pod uslovima propisanim Zakonikom o krivičnom postupku, mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, Viši sud u Beogradu je rešenjem K 70/18 od 20.09.2019. godine kojim je advokatu Branku Iliću, braniocu okrivljenog AA dosudio troškove krivičnog postupka u iznosu od 67.500,00 dinara i to samo za troškove nastale pred sudom, pri čemu nije priznao troškove nastale pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu, povredio odredbu člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, jer braniocu nije priznao troškove nastale pred javnim tužilaštvom iako se radi o troškovima nastalim povodom postupka, u skladu sa odredbom člana 261. stav 1. ZKP.

Kako je dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjem o troškovima krivičnog postupka povređen zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, jer braniocu okrivljenog AA, nisu priznati troškovi pred Osnovnim javnim tužilaštvom, iako se radi o troškovima koji su nastali povodom postupka i na čiju naknadu branilac po zakonu ima pravo, te kako je sud dužan da odluči o svim troškovima postupka i to kako za radnje preduzete pred sudom tako i za radnje preduzete pred javnim tužilaštvom, to je pogrešan zaključak Višeg suda u Beogradu u pobijanim pravnosnažnim rešenjima da o navedenim troškovima treba da odluči tužilaštvo kao organ postupka, pred kojim su navedene radnje preduzete.

Imajući u vidu da je pobijanim rešenjima povređen zakon na štetu okrivljenog, u smislu člana 441. stav 4. ZKP, to su ista morala biti ukinuta i predmet vraćen Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje u prvostepenom postupku.

U ponovnom postupku sud će imati u vidu sve primedbe iz ove presude, postupiti po istim kako bi mogao da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić