Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3291/2018
13.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Marina Perić advokat iz ..., protiv tužene Repbulike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1818/18 od 06.08.2018. godine, u sednici veća održanoj 13.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1818/18 od 06.08.2018. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1818/18 od 06.08.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 858/2017 od 22.05.2018. godine odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti, a odbačen prigovor mesne nenadležnosti. Delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, pa je obavezana tužena da im isplati zakonsku zateznu kamatu na iznose naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, koji su isplaćeni nakon dospelosti za traženi period u iznosima navedenim u izreci presude, a odbijen je tužbeni zahtev tužilaca u delu kojim su tražili da se obaveže tužena da im isplati na ime razlike od isplaćene do pripadajuće osnovne zarade za traženi period iznose navedene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom i na ime obračunate zakonske zatezne kamate naznačene iznose, kao i tužbeni zahtev u delu kojim su tražili da se obaveže tužena da im isplati razliku između isplaćenog i pripadajućeg dodatka naplatu za rad u smenama za traženi period i to iznose navedene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom i na ime obračunate zakonske zatezne kamate dosuđene iznose, te je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno preko punomoćnika, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena je dostavila odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom sporu nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, uzimajući u obzir vrstu i prirodu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Tužioci su uz reviziju priložili sudske odluke sa namerom da podkrepe tvrdnju o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom tužbenom zahtevu, kao što je konkretan slučaj. Međutim, pobijena odluka ne odstupa od sada ustaljene sudske prakse u pogledu načina presuđenja o istovrsnom tužbenom zahtevu. U sprovedenom postupku pravilno je primenjen Zakon o budžetskom sistemu koji propisuje da se direktni i indirektni korisnici budžeta moraju kretati u okviru granica odobrenih sredstava za odgovarajuću namenu, a da pobijena odluka nije u suprotnosti sa odredbom posebnog kolektivnog ugovora o određivanju minimalne osnovice za obračun plata policijskih službenika, koja se može primeniti pod uslovom da odobrena sredstva u budžetu to omogućavaju. Pravilno je odlučeno i o delu zahteva za uvećanje plate, s obzirom da je utvrđeno da je tužiocima kao zaposlenima sa kontinuiranim radom u smenama dodatak na platu po tom osnovu vrednovan kroz koeficijent plate, te da se na njih ne može odnositi odredba člana 147a Zakona o policiji.
Iz navedenog razloga je na osnovu odredbe člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kom članu revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 24.04.2017. godine, a pravnosnažna drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena je doneta 06.08.2018. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije od 40.000 evra po kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Odluka o zahtevu tužene za naknadu troškova postupka po reviziji sadržana u trećem stavu izreke je doneta primenom člana 154. stav 1. ZPP, s obzirom da troškovi za odgovor na reviziju nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić