U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milanka Tanasković, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG, čiji je zajednički punomoćnik Lea Gerasimović, advokat iz ..., radi isplate razlike u zaradi, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2860/17 od 02.03.2018. godine, u sednici održanoj 25.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužilja i PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2860/17 od 02.03.2018. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tuženih i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Raškoj P1 98/16 od 19.05.2017. godine.

OBAVEZUJU SE tuženi da tužiljama solidarno naknade troškove revizijskog postupka od 219.570,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj P1 98/16 od 19.05.2017. godine, stavom prvim izreke obavezani su tuženi kao solidarni dužnici da tužiljama na ime razlike u zaradi za period od 01.06.2009. godine do 31.05.2010. godine isplate i to: tužilji AA ukupno 498.689,79 dinara, a tužilji BB ukupno 287.768,25 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiljama solidarno naknade troškove parničnog postupka od 326.765,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2860/17 od 02.03.2018. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se obavežu tuženi da im solidarno na ime razlike u zaradi za period od 01.06.2009. godine do 31.05.2010. godine isplate i to: tužilji AA ukupno 498.689,79 dinara, a tužilji BB ukupno 287.768,25 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže određene ovim stavom izreke i tužilje obavezane da tuženima naknade troškove postupka od 219.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju tužilja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), a koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14) i utvrdio da je revizija tužilja osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su bile u radnom odnosu kod DD sve do prodaje imovine ove kompanije tuženom VV kao kupcu, po osnovu ugovora o prodaji imovine metodom javnog tendera zaključenog između Agencije za privatizaciju RS i DD u restruktuiranju, kao prodavaca, i tuženog VV, kao kupca, koji ugovor je overen od strane Drugog opštinskog suda u Beogradu 26.12.2008. godine. Tuženi VV je u skladu sa ugovorom o kupoprodaji formirao novo privredno društvo GG ovde tuženog, koji je u radni odnos preuzeo sve radnike zaposlene kod kompanije DD, a sa tužiljma je zaključen ugovor o radu 01.06.2009. godine. Tuženi VV kao kupac obavezao se socijalnim programom (koji je sastavni deo navedenog ugovora od 26.12.2008. godine) da će svaki zaposleni imati najmanje prava i obaveze utvrđene Kolektivnim ugovorom zaključenim 2005. godine sa svim važećim aneksima i da zarada svakog zaposlenog ne može biti niža od proseka zarade zaposlenog u poslednja tri meseca koji su prethodili objavi javnog poziva za prodaju. Tužiljama je u spornom periodu od 01.06.2009. godine do 31.05.2010. godine tuženi GG isplatio prosečnu tromesečnu zaradu koju im je Kompanija DD isplatila za april, maj i juni 2008. godine, odnosno za poslednja tri meseca koji su prethodili objavi javnog poziva. Kompanija DD tužiljama nije isplaćivala zarade u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za delatnosti ugostiteljstva i turizma („Sl. glasnik RS“, br. 74/07), već prema cenama rada iz Pojedinačnog kolektivnog ugovora, pa je pravnosnažnim presudama Opštinskog suda u Raškoj P1 361/08 od 16.06.2009. godine i P1 601/08 od 26.02.2009. godine (u tom postupku tužena) Kompanija DD obavezana da tužiljama isplati razliku između isplaćenih i pripadajućih zarada po Posebnom kolektivnom ugovoru za period od 01.01.2007. godine do 31.08.2008. godine i to: tužilji AA 552.049,00 dinara, a tužilji BB 373.997,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate. U ovoj parnici tužilje su tražile isplatu razlike između isplaćenih zarada prema Pojedinačnom kolektivnom ugovoru i zarada obračunatih primenom cene rada iz Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost ugostiteljstva i turizma za sporni period, a visina razlike zarade utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepenom presudom je usvojen tužbeni zahtev tužilja i dosuđena razlika zarade za sporni period, a pobijanom drugostepenom presudom preinačena je prvostepena presuda i tužbeni zahtev tužilja odbijen kao neosnovan. Po oceni drugostepenog suda, tuženi VV je kao kupac u celosti ispunio svoju obavezu preuzetu ugovorom o prodaji imovine metodom javnog tendera, čiji je sastavni deo bio socijalni program, a tuženi GG je tužiljama isplatio zaradu u spornom periodu prema ugovorom preuzetoj obavezi u visini utvrđenoj na osnovu prosečne tromesečne zarade koju im je Kompanija DD isplatila za april, maj i jun 2008. godine, pa tužbeni zahtev tužilja za isplatu razlike zarade nije osnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj drugostepenoj presudi pogrešno je primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev tužilja odbijen kao neosnovan. Naime, prema poslednjem Kolektivnom ugovoru za delatnosti ugostiteljstva i turizma („Službeni glasnik RS“ 81/03, 96/03), članom 41. utvrđena je cena rada u bruto mesečnom iznosu od 6.850,00 dinara za pun fond radnih sati, a članom 2. je propisano da će se ovaj kolektivni ugovor primeniti neposredno ako se kod poslodavca Pojedinačnim kolektivnim ugovorom ili opštim aktom poslodavca zaposlenima daju manja prava i utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava utvrđenih zakonom i posebnim kolektivnim ugovorom. Novi Posebni kolektivni ugovor za delatnost ugostiteljstva i turizma Srbije stupio je na snagu 17.08.2007. godine, koji je članom 44. stav 2. propisao da se osnovna zarada za najjednostavniji posao koeficjent 1 utvrđuje po radnom času u visini minimalne zarade utvrđene odlukom Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, a članom 2. je preuzeta istovetna odredba u pogledu neposredne primene Kolektivnog ugovora u slučaju nepovoljnijih uslova rada ili manjih prava u pojedinačnim ugovorima poslodavaca. S obzirom da je raniji poslodavac tužiljama isplaćivao nižu zaradu od zarade obračunate po cenama rada iz Posebnog kolektivnog ugovora, pravnosnažnim presudama Opštinskog suda u Raškoj P1 361/08 od 16.06.2009. godine i P1 601/08 od 26.02.2009. godine Kompanija DD obavezana je da tužiljama isplati razliku između isplaćenih i pripadajućih zarada po Posebnom kolektivnom ugovoru za period od 01.01.2007. godine do 31.08.2008. godine i to: tužilji AA 552.049,00 dinara, a tužilji BB 373.997,00 dinara sa pripadajućom kamatom. U konkretnom slučaju, zaključivanjem ugovora o prodaji imovine metodom javnog tendera, čiji je sastavni deo socijalni program, tuženi VV kao kupac obavezao se da će zaposlenima dati najmanje prava i obaveze utvrđene Kolektivnim ugovorom zaključenim 2005. godine sa svim važećim aneksima, a koju obavezu je imao i tuženi GG, koga je tuženi VV formirao i u kome su tužilje zasnovale radni odnos. S obzirom da tuženi GG tužiljama nije isplatio tromesečni prosek zarade za sporni period u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom, da je pravnosnažnim presudama Opštinskog suda u Raškoj P1 361/08 od 16.06.2009. godine i P1 601/08 od 26.02.2009. godine raniji poslodavac obavezan da tužiljama isplati ovu razliku zarade i da prema nalazu i mišljenju veštaka razlika zarade za sporni period za tužilju AA iznosi 498.689,79 dinara, a za tužilju BB 287.768,25 dinara, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da tužiljama pripada navedena razlika zarade koju su tuženi solidarno u obavezi da im isplate.

S obzirom na navedeno, drugostepena presuda je preinačena, odbijena žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda, u skladu sa članom 416. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je u skladu sa čl. 153. i 165. ZPP, prema važećoj Advokatskoj tarifi i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić