Prev 296/2018 3.1.2.8.2. naknada štete

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 296/2018
31.01.2019. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije: dr Dragiše B. Slijepčevića, kao predsednika veća, sudije Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., Bulevar ... broj ../.., koga zastupa Marina Radojčić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., Bulevar ... , koga zastupa Zoran Stojkov, advokat iz ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 13.737.802,99 dinara, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž broj 47/18 od 29.03.2018. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 31.01.2019. godine, sledeće

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda Pž broj 47/18 od 29.03.2018. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu P broj 4360/16 od 02.11.2017. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P broj 4360/16 od 02.11.2017. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati 13.737.802,99 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2014. godine pa do isplate, kao neosnovan. Tužilac je obavezan da plati tuženom na ime troškova parničnog postupka, iznos od 2.479.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž broj 47/18 od 29.03.2018. godine, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P broj 4360/16 od 02.11.2017. godine i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv presude Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž broj 47/18 od 29.03.2018. godine, tužilac preko punomoćnika iz reda advokata je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odgovor na reviziju nije podnet.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku pred drugostepenim sudom, na koje se neosnovano revident poziva, kao ni bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ovog zakona na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilac je tražio od tuženog da mu isplati naknadu štete u vidu izgubljene dobiti u iznosu od 13.737.802,99 dinara, za period od 01.11.2005. pa do 31.12.2014. godine, zato što tuženi nije postupio po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi Trgovinskog suda u Beogradu P br. 3194/03 od 06.12.2005. godine i nije predao tužiocu 384 priključaka sa podzemnom mrežom i instalacijama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom i izvršnom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P br. 3194/03 od 06.12.2005. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno je da je tužilac vlasnik 52,46 sistema kablovske televizije KDS ... . Istom presudom je utvrđena linija podele sistema kompletne mreže. Tužilac je pokrenuo postupak prinudnog izvršenja na osnovu navedene izvršne isprave. U tom postupku je Trgovinski sud u Beogradu doneo rešenje 4I 2358/07 od 07.09.2007. godine i odredio izvršenje tako što je ovlašćen izvršni poverilac da sam ili angažovanjem stručnih lica o trošku izvršnog dužnika, izdvoji ili uzme 384 priključka sa podzemnom mrežom i instalacijama, sve u skladu sa izvršnom ispravom. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu I. 2358/07 od 10.12.2015. godine obustavljeno je izvršenje određeno rešenjem od 07.09.2007. godine i ukinute sve sprovedene i izvršne radnje, a rešenjem Ipv (I) broj 39/16 od 01.02.2016. godine odbijen je prigovor izvršnog poverioca 26.12.2015. godine kao neosnovan i potvrđeno rešenje Privrednog suda od 10.12.2015. godine kojim je obustavljeno izvršenje određeno rešenjem o izvršenju od 07.09.2007. godine.

Tužilac u postupku izvršenja nije uspeo da preuzme svoju imovinu od dužnika sa razloga što se imovina nalazila u posedu trećeg lica VV pa je postupak obustavljen zbog nemogućnosti izvršenja. Nižestepeni sudovi su sporni odnos između parničnih stranaka raspravili primenom odredbe člana 293. Zakona o obligacionim odnosima. Ovom odredbom je u stavu 1. propisano da ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je određen pravnosnažnom odlukom, poverilac ga može pozvati da je ispuni u naknadno primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka neće primiti ispunjenje, nego će tražiti naknadu štete zbog neispunjenja. Stavom 2. iste odredbe je propisano da je po isteku naknadnog roka poverilac može zahtevati samo naknadu štete zbog neispunjenja.

Nižestepeni sudovi smatraju da navedena odredba ima imperativno pravno dejstvo obzirom da predstavlja jedini pravni put za poverioca po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi da u sudskom postupku ostvari pravo na naknadu štete. Međutim, tužilac kao poverilac dosuđene obaveze prema tuženom iz pravnosnažne presude Trgovinskog suda u Beogradu P 3194/03 od 06.12.2005. godine, nije dokazao da je pozvao tuženog kao dužnika da ispuni obavezu u naknadnom primerenom roku i da je dao izjavu tuženom da po isteku naknadno ostavljenog roka neće primiti ispunjenje nego će tražiti naknadu štete zbog neispunjenja, što znači da nisu bili ispunjeni uslovi propisani iz člana 293. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je tužilac kao izvršni poverilac pokrenuo izvršni postupak radi prinudnog izvršenja navedne izvršne isprave, to je podnošenjem predloga za izvršenje, izvršio izbor na koji će način se namiriti pa je izgubio pravo na naknadu štete, zbog čega je odbijen tužbeni zahtev u celini.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepene presude su donete pogrešnom primenom materijalnog prava i to navedene odredbe člana 293. Zakona o obligacionim odnosima.

Suština odredbe člana 293. Zakona o obligacionim odnosima je u tome da u situaciji kada je poverilac u mogućnosti da u izvršnom sudskom postupku ostvari svoja prava prema dužniku koja su utvrđena pravnosnažnom i izvršnom ispravom ne može paralelno da traži naknadu štete zbog toga što dužnik takvu obavezu nije ispunio u paricionom roku određenom u pravnosnažnoj i izvršnoj odluci. Ali, ukoliko obaveza iz pravnosnažne i izvršne odluke nije izvršena i ukoliko poverilac u izvršnom sudskom postupku ne može da ostvari svoja prava, ne svojom krivicom, već krivicom dužnika koji je onemogućio izvršenje pravnosnažne i izvršne odluke u toj situaciji poverilac ne može izgubiti pravo da traži od dužnika naknadu štete, kako je to pogrešno zaključio prvostepeni i drugostepeni sud.

Iz spisa predmeta proizilazi da je postupak izvršenja obustavljen zbog nemogućnosti izvršenja, zapravo utvrđeno je da je predmet izvršenja u konkretnoj pravnoj stvari KDS Sistem u vlasništvi trećeg lica – VV, da je predmetni sistem tuženi otuđio još 2003 godine, pre pokretanja postupka izvršenja. Zbog toga nije bilo moguće izvršiti pravnosnažnu i izvršnu sudsku ispravu i vratiti tužiocu kao poveriocu dosuđeni broj priključaka iz predmetne distributivno – kablovske mreže. U takvoj situaciji je bilo nužno utvrditi da li je tuženi svojim radnjama onemogućio tužiocu da povrati predmetne stvari i da li je takvim postupanjem tuženog kao dužnika po izvršnoj ispravi, pričinjena šteta tužiocu kao poveriocu u vidu izgubljene dobiti za period koji je tražio u zahtevu.

Međutim, kako zbog pogrešne primene materijalnog prava, ove činjenice nisu ni utvrđivane, Vrhovni kasacioni sud pobijane presude mora ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom postupku, prvostepeni sud će utvrditi odlučne činjenice za presuđenje u ovoj pravnoj stvari, na koje mu je ukazano ovim rešenjem, i doneti novu odluku o zahtevu tužioca i o troškovima postupka.

Na osnovu svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud primenom procesnih ovlašćenja iz člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić