.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 609/2017
14.11.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Stanić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 341/16 od 29.11.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 14.11.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 341/16 od 29.11.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 341/16 od 29.11.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog, ukinuta presuda Osnovnog suda u Nišu P1 4004/13 od 12.02.2014. godine i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ./. od 21.02.2011. godine i tuženi obaveže da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava iz radnog odnosa. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu ugovora o radu od 18.08.2009. godine kod tuženog obavljao poslove samostalnog projektanta cena. U opisu tužiočevih poslova bilo je formiranje cena za gradske i prigradske polaske u ... i ..., izrada mesečnih i staničnih cenovnika; punjenje modula sa novim cenama za celisko mašince; prenos podataka i praćenje cena drugih prevoznika. Ugovor o radu tužioca otkazan je rešenjem tuženog od 21.02.2011. godine zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, jer 04.02.2011. godine nije postupio po nalogu svog pretpostavljenog i do kraja radnog vremena završio zadati posao, a 07.02.2011. godine nije postupio po nalogu šefa službe i rukovodioca i u tabelu uneo podatke o cenama i polascima, već je veći deo radnog vremena koristio internet u privatne svrhe, tako da rad po nalogu do kraja radnog vremena nije ni započeo. Tužilac je toga dana trebalo da unese određene podatke u tabelu koju je prethodno formirao njegov šef, što on nije učinio do kraja radnog vremena, niti se svojim rukovodiocima obratio za pomoć u cilju izvršenja posla. U računaru koji tužilac koristi postoje instalirani programi koji omogućavaju štampanje podataka unetih u neki od programa tabelarne kalkulacije. Internet konekcije koje je tužilac ostvario tokom tog radnog dana odgovaraju onome što je prikazano u listingu tuženog. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu i sindikatu dostavljena su upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koja su se tužilac i sindikat izjasnili.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 179. stav 1. tačke 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 ... 54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, kao i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Kolektivnim ugovorom kod tuženog predviđeno je da se povredom radne obaveze smatra ono ponašanje zaposlenog koje je suprotno utvrđenim pravilima ponašanja na radu, kao i da je zaposleni odgovoran za povredu radne obaveze na radu ili u vezi sa radom koja je u trenutku izvršenja kao takva predviđena tim kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i drugim aktom tuženog (član 5). Odredbom člana 6. stav 1. Kolektivnog ugovora propisano je da u povrede radne obaveze spada i neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, a članom 7. stav 1. da je nepoštovanje radne discipline i ponašanje zaposlenog koje mu ne omogućava da nastavi rad u preduzeću, nepoštovanje pravila ponašanja na radu i u vezi sa radom utvrđenih tehnološkim postupkom, uputstvom i drugim aktima preduzeća.
Poslovnim kodeksom tuženog od 16.07.2008. godine predviđena je zabrana korišćenja računara i interneta u privatne svrhe.
U konkretnom slučaju, tužilac je 07.02.2011. godine učinio povredu radne obaveze iz člana 6. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog kao i povredu radne discipline, jer je prekršio zabranu korišćenja interneta u privatne svrhe propisanu poslovnim kodeksom tuženog. Označenu povredu radne obaveze, definisanu kao neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, tužilac je učinio tako što označenog dana nije započeo sa izvršavanjem naloga rukovodioca koji spada u opis njegovog posla iako su u računaru koji koristi postojale mogućnosti da isti obavi. Osim toga, tužilac je izvršio i povredu radne discipline jer je, suprotno propisanoj zabrani, računar i internet koristio u privatne svrhe.
Zbog toga, saglasno citiranoj zakonskoj odredbi i članu 8. Kolektivnog ugovora tuženog, tužiocu je osnovano izrečena mera otkaza ugovora o radu.
Neosnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava jer je utvrđeno postojanje povrede radne obaveze i krivica tužioca. Tužilac, s`obzirom na svoje radno iskustvo, mogao izdati nalog izvršiti jer su u računaru koji koristi instalirani programi koji omogućavaju izvršenje izdatog naloga - unošenje određenih podataka u već pripremljene tabele. Drugostepeni sud je osporenu presudu doneo u skladu sa članom 387. stav 1. tačka 6. ZPP, zbog čega nisu osnovani ni navodi revizije da je doneta nepostojeća presuda, odnosno presuda koja nije predviđena zakonom.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
