.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4176/2018
24.01.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojice iz ..., koje zastupa Slaviša Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog JVP „Srbijavode“ sa sedištem u Beogradu, Vodoprivredni centar „Morava“ sa sedištem u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž br. 5967/2017 od 17.05.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 24.01.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž br. 5967/2017 od 17.05.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž br. Gž br. 5967/2017 od 17.05.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 99.332,00 dinara.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4150/14 od 27.09.2017. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je tuženi zauzeo deo parcele tužioca k.p.br. ... u KO ... u površini od 383m2, u merama i granicama bliže opisanim u prvom stavu izreke prvostepene presude i da se naloži tuženom da tužiocima na ime naknade za oduzeti deo parcele isplati iznos od 486.490,43 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.03.2017. godine do isplate, kao i da se naloži tuženom da im na ime izgubljene dobiti zbog nedostatka prinosa od uništenih trajnih zasada koji su se nalazili na oduzetom delu parcele, bliže navedenih u izreci prvostepene presude isplati iznos od 200.130,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.04.2017. godine do isplate. Drugim stavom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava ukazujući da je nužno ujednačiti sudsku praksu na području Apelacionog suda u Nišu u bitno istim činjeničnim i pravnim stvarima.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupu („Službeni glasnik RS“, br.72/11...55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Tužioci su uz reviziju priložili pravnosnžane presude Apelacionog suda u Nišu iz kojih proizilazi da je u konkretnom slučaju revizija izuzetno dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse u smislu člana 404. ZPP, pa je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u izreci presude u prvom stavu.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u okviru ovlašćenja iz čl. 408. ZPP Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge povrede postupka se revizijom ne ukazuje.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u pravnosnažno okončanom postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude, tužioci su suvlasnici parcele k.p.br. ... KO ... . Tokom avgusta meseca 2010. godine izvršena je eksproprijacija dela ove parcele u površini od 383m2 radi izvođenja radova na regulaciji kanala „...“. Tuženi je kao investitor dobio saglasnost za tehnčku dokumentaciju projekta od strane nadležnog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 07.05.2010. godine, a pre izvođenja radova dobio je rešenje o građevinskoj dozvoli od strane Gradske uprave za urbanizam i stambeno komunalne poslove 18.05.2010. godine. Između tuženog i Grada Leskovca zaključen je Sporazum o zajedničkom finansiranju radova na regulaciji kanala „...“ dana 30.03.2018. godine kojim su regulisana međusobna prava i obaveze. Članom 3. tačka 1. Sporazuma Grad Leskovac se obavezao da će rešiti imovinskopravne odnose na zemljištu koje se nalazi u zahvatu objekta kanala „...“ i isplatiti naknadu ranijim vlasnicima izuzetog i eksproprisanog zemljišta, a da će tuženi vršiti investitorske poslove, odnosno stručni nadzor i rukovođenje izgradnjom objekta saglasno članu 2. Sporazuma. Rešenjem Vlade 05 broj 465-13906/2015 od 25.12.2015. godine koje je objavljeno u „Službenom glasniku RS“ broj 111/2015 utvrđen je javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje vodoprivrednog objekta kanala „...“ a za korisnika eksproprijacije određen je Grad Leskovac. Za oduzeto zemljište tužiocima nije isplaćena naknada.
Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbene zahteve tužilaca.
Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije pasivno legitimisan u ovoj parnici jer kanal „...“ shodno članu 13. i 14. Zakona o vodama predstavlja vodni objekat i dobro od opšteg interesa i predstavlja javnu svojinu u smislu čl. 3. i 10. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 88/13...108/16).
Krajnji korisnik eksproprijacije radi izgradnje vodoprivrednog objekta kanala „...“ na osnovu rešenja Vlade Republike Srbije je Grad Leskovac, koji je na osnovu člana 56. Zakona o eksproprijaciji u obavezi da tužiocima isplati kako naknadu za izuzeto zemljište, tako i za uništene zasade, čija visina se utvrđuje primenom člana 41. do 55. tog zakona.
Tuženi je započeo radove na uređenju kanala „...“ bez prethodno sprovedenog postupka eksproprijacije, kao investitor, ali prema odredbama Zakona eksproprijacije nije pasivno legitimisan u ovom postupku jer nije krajnji korisnik eksproprijacije. Stoga, suprotno navodima revizije u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 206. Zakona o obligacionim odnosima o odgovornosti za štetu investitora i izvođača radova.
Pravo na imovinu garantovano članom 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda tužioci mogu ostvariti u drugom postupku, pozivajući se na odredbe Zakona o eksproprijaciji.
Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 408. ZPP doneo odluku kao u izreci presude u drugom stavu.
Odluka o troškovima postupka doneta je primenom čl. 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. stav 1. ZPP prema postignutom uspehu revidenta u revizijskom postupku.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
