Rev2 2756/2019 3.5.9

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2756/2019
25.10.2019. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petrović advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ A.D. ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović advokat iz ..., i A.D. za ... „VV“ ..., odlučujući o reviziji tuženog „BB“ A.D. ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 436/19 od 19.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog „BB“ A.D. ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 436/19 od 19.04.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog „BB“ A.D. ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 436/19 od 19.04.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog „BB“ A.D. ... za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 165/18 od 04.12.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu za period od 01.01.2015. godine do 31.08.2015. godine na ime naknade troškova za ishranu u toku rada solidarno isplate iznos od 45.341,00 dinara, i to pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog do isplate, sve navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu za isti period, na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora solidarno isplate iznos od 24.680,00 dinara, i to pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog do isplate, sve navedeno u tom stavu izreke, kao i da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 51.901,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se solidarno obavežu tuženi da mu po oba osnova za određene mesece 2014. godine isplate tražene iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog do isplate, sve navedeno u tom stavu izreke.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 436/19 od 19.04.2019. godine odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 165/18 od 04.12.2018. godine u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi „BB“ A.D. ... je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse (razlog na kojem tuženi zasniva posebnu reviziju) jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse - presuda ovog suda Rev2 176/2015 od 03.02.2016. godine i Rev2 2205/2016 od 27.10.2016. godine, donetih u činjenično i pravno istovetnim sporovima. Pošto ne postoje drugi razlozi predviđeni navedenom odredbom zbog kojih bi bilo mesta odlučivanju o posebnoj reviziji, niti ih tuženi „BB“ A.D. ... navodi, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog „BB“ A.D. ... nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koja se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužba u ovom sporu podneta je dana 31.01.2018. godine, a vrednost pobijenog dela drugostepene presude je iznos od 70.021,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP. Tuženi „BB“ A.D. ... nije uspeo u ovom postupku, pa zato nema pravo na naknadu troškova postupka po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić