Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slaviša Stanimirović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – MUP, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1325/19 od 17.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 31.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1325/19 od 17.05.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1325/19 od 17.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4030/18 od 28.03.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da u korist tužioca za period od decembra 2008. godine do novembra 2011. godine uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Fondu PIO, na pojedinačne mesečne novčane iznose navedene u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da plati tužiocu troškove postupka u iznosu od 24.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1325/19 od 17.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4030/18 od 28.03.2019. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tužena se pozvala na odredbu člana 404. ZPP, zbog potrebe zauzimanja stava o pravnoj prirodi spornog odnosa i u vezi sa tim nadležnosti suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18– u daljem tekstu: ZPP).

Po članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse jer se revizijom ni ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji. Nadležnost su sudovi zasnovali na Zakonu o uređenju sudova. Isti zakon propisuje obavezu pružanja sudske zaštite u slučajevima povrede prava iz radnog odnosa, kakvo je pravo na uplatu doprinosa kao integralnog dela zarade koju propisuje Zakon o radu. Apsolutna nenadležnost suda sankcionisana je bitnom povredom iz člana 374. st. 2. t. 2. ZPP koja nije propisana kao razlog za dozvoljenost posebne revizije.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 31.12.2018. godine. U istoj nije označena vrednost predmeta spora. Tužilac je platio taksu za tužbu u iznosu od 2.500,00 dinara, što odgovara vrednosti predmeta spora do 15.000,00 dinara.

Odredba čl. 403. st 3. ZPP propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora očigledno ispod zakonom propisanog revizijskog, revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, revizijski sud je reviziju tužene odbacio kao nedozvoljenu i odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić