.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3424/2019
07.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz .... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušanka Šokić Stamenković advokat iz ..., protiv tuženih VV, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović advokat iz ... i GG, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 513/19 od 05.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 07.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 513/19 od 05.04.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 513/19 od 05.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 942/2018 od 30.11.2018. godine, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti ovog suda, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezani su tuženi da za period od 01.04.2014. godine do 31.08.2015. godine solidarno isplate tužiocima, a tuženi GG da za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2017. godine samostalno isplati tužiocima novčane iznose na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora navedene u izreci presude sa zakonskom zateznoma kamatom od 26.09.2018. godine do isplate, kao i obračunatu zakonsku zateznu kamatu za prethodni period, te da tužiocima solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 99.179,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Odbijen je zahtev tužioca BB za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi u ovom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 513/19 od 05.04.2019. godine odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 942/2018 od 30.11.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji ovog tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbama člana 404. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse (razlog na kojem prvotuženi zasniva posebnu reviziju) jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse - presuda ovog suda Rev2 176/2015 od 03.02.2016. godine i Rev2 2205/2016 od 27.10.2016. godine, donetih u činjenično i pravno istovetnim sporovima.
Pošto ne postoje ni drugi razlozi predviđeni navedenom odredbom člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi bilo mesta odlučivanju o posebnoj reviziji, niti ih prvotuženi navodi, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog VV nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koja se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, tužba radi isplate (novčanog potraživanja) u ovom sporu podneta je dana 26.04.2018. godine od strane više tužilaca koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP. Zbog toga se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije po članu 403. stav 3. ZPP, određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno. Vrednost pobijenog dela drugostepene presude je iznos od 25.156,09 dinara, kao najveći pojedinačno usvojeni zahtev jednog od tužilaca na ime ukupno dosuđene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora i za ishranu u toku rada koji su tuženi solidarno obavezani da isplate, a koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Iznos obračunatih, nominalno iskazanih i dosuđenih zateznih kamata nije uzet u obzir pri određivanju vrednosti predmeta spora, shodno članu 28. stav 2. ZPP.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao merodavnu za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
