Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 544/2019
03.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA, protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Spasić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, na sednici održanoj 03.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovoj parnici, stvarno i mesno je nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je 11.01.2017. godine podneo Osnovnom sudu u Vranju predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice, protiv tuženog. Viši sud u Vranju je rešenjem Gž 2513/18 od 25.01.2019. godine, preinačio rešenje Osnovnog suda u Vranju Ipv „Iv“ 59/17 od 06.06.2017. godine, tako što je usvojio prigovor izvršnog dužnika BB iz ... i stavio van snage rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Iiv 7/17 od 19.01.2017. godine u delu kojim su određeni predmet i sredstvo izvršenja, ukinuo sve sprovedene izvršne radnje i odlučio da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga pred parničnim sudom Prvog osnovnog suda u Beogradu i spise predmeta dostavio istom.
Prvi osnovni sud u Beogradu se rešenjem P 8151/19 od 27.05.2019. godine oglasio mesno (stvarno) nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta dostavio Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom, navodeći da je članom 22. Ugovora o kreditu zaključenog između stranaka ugovorena nadležnost Privrednog suda u Beogradu.
Privredni sud u Beogradu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost, a predmet je uz propratni akt P 5147/19 od 25.09.2019. godine dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08...87/18) i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Prema odredbi člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova Osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Prema odredbi člana 25. stav 1. Zakona Privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti) u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata kao i kad je u navedenim sporovima jedno od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva. Odredbom člana 65. stav 1. ZPP, propisano je da ako zakonom nije određena isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan.
Prema navedenoj zakonskoj odredbi (član 25. stav 1. tačka 1. Zakona), privredni sudovi su stvarno nadležni da sude u sporovima između domaćih i stranih privrednih društva, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija, odnosno između privrednih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu spora, što znači da kada se radi o privrednim subjektima za stvarnu nadležnost privrednog suda dovoljno je da je ispunjen subjektivni kriterijum. Tek ukoliko se radi o sporu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica za stvarnu nadležnost privrednog suda neophodno je da je ispunjen i objektivni kriterijum, odnosno da se radi o sporu između ovih lica nastalom u obavljanju privredne delatnosti. U sporovima u kome su obe stranke druga pravna lica, za suđenje je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti bez obzira na pravnu prirodu spora.
U konkretnom slučaju radi se o sporu između tužioca, koji ima status pravnog lica i tuženog fizičkog lica, što znači da se ne radi o sporu između privrednih subjekta, u smislu člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova.
Imajući ovo u vidu, kao i da se radi o sporu u kome je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje iz ugovora o kreditu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova za nadležnost privrednog suda, s obzirom da nije ispunjen ni subjektivni kriterijum - ne radi se o sporu između privrednih subjekata, a ni objektivni - jer spor nije proizišao iz privredne delatnosti parničnih stranaka, Takođe, stranke u skladu sa odredbom člana 65. ZPP mogu ugovarati mesnu nadležnost stvarno nadležnog suda, ali ne mogu ugovarati, niti im je to dozvoljeno zakonom, stvarnu nadležnost suda.
Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za postupanje u ovoj parnici stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu, pa je primenom člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić