Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odred žandarmerije u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi isplate, odlučujući o revizijama tužene izjavljenim protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2020/18 od 28.08.2018. godine i Gž1 1026/19 od 05.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 25.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o revizijama tužene izjavljenim protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2020/18 od 28.08.2018. godine i Gž1 1026/19 od 05.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tužene izjavljene protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2020/18 od 28.08.2018. godine i Gž1 1026/19 od 05.04.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 342/17 od 13.02.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu za određene mesece 2014, 2015. i 2016. godine, na ime neisplaćenih dodataka na zaradu za noćni rad, za rad u vreme državnih i verskih praznika, za prekovremeni rad i za noćni rad na vanrednom i posebnom obezbeđenju, isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 65.915,32 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2020/18 od 28.08.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 342/17 od 13.02.2018. godine u delu stava prvog izreke koji se odnosi na dodatak na zaradu po osnovu rada u vreme državnih i verskih praznika za februar 2014. godine i za prekovremeni rad za ceo traženi period. Stavom drugim izreke, ukinuta je ožalbena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 1075/18 od 26.10.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu za određene mesece 2014, 2015. i 2016. godine, na ime neisplaćenih dodataka na zaradu za noćni rad isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 73.415,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1026/19 od 05.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 1075/18 od 26.10.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažih presuda donetih u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o revizijama odlučuje kao o izuzetno dozvoljenim na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je sudu blagovremeno podneo odgovor na reviziju tužene koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2020/18 od 28.08.2018. godine,

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama tužene kao izuzetno dozvoljenim.

Noveliranom odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2. istog člana).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama tužene kao izuzetno dozvoljenim, jer u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Ovo stoga što se revizijom ne ukazuje, niti se uz reviziju dostavljaju odluke u kojima je u istoj činjeničnoj situaciji zauzeto drugačije pravno stanovište i odlučeno suprotno odlučivanju nižestepenih sudova. U suštini, revizijama tužene se ukazuje na činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju utvrđivanjem činjenica da li je zaposleni koji je radio prekovremeno, noću i u dane državnih i verskih praznika, ostvario pravo na uvećanje koeficijenta ili nije, te da li je to uvećanje primio ili nije. Apsolutna nenadležnost suda sankcionisana je bitnom povredom iz člana 374. st. 2. t. 2. ZPP, koja nije propisana kao razlog za dozvoljenost posebne revizije.

Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija tužene u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Tužilac je sudu podneo tužbu dana 21.02.2017. godine. U tužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 96.400,00 dinara, koji iznos tužilac potražuje od tužene na ime noćnog rada, prekovremenog rada i rada u državne i verske praznike. Tužilac je podneskom od 28.11.2017. godine preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na ukupan iznos od 117.966,45 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednosti predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelaze dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to revizije tužene nisu dozvoljene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke, doneta je u smislu odredbe člana 154. ZPP, budući da se odgovor na reviziju ne može smatrati nužnom i neophodnom radnjom za postupak odlučivanja o reviziji, zbog čega tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić