U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca ,,AA“ DOO ..., koga zastupa punomoćnik Marija Bevenja, advokat iz ..., protiv tuženog, Grad Beograd- Gradska uprava Grada Beograda, Agencija za investicije i stanovanje Beograd, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, Beograd, radi duga, vrednost predmeta spora 33.932.686,60 dinara, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv odluke iz stava prvog presude Privrednog apelacionog suda Pž 4780/16 od 24.06.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv odluke iz stava prvog presude Privrednog apelacionog suda Pž 4780/16 od 24.06.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 3537/2015 od 27.04.2016. godine, u stavu I izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezani su tuženi da tužiocu plate iznos od 33.932.696,60 dinara, sa zateznom kamatom počev od 10.08.2012. godine do isplate. U stavu II izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 901.500,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Privredni apelacioni sud, kao drugostepeni, presudom Pž 4780/16 od 24.04.2018. godine, odbija kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrđuje navedenu prvostepenu presudu u stavu I izreke i u delu stava II izreke, kojim je obavezan tuženi da tužicu isplati troškove postupka u iznosu od 901.500,00 dinara. U stavu drugom drugostepene presude preinačena je odluka o troškovima postupka prvostepenog suda u pogledu dosuđene kamate i rešeno tako što je obavezan tuženi da tužiocu na iznos dosuđenih troškova od 901.500,00 dinara, plati zateznu kamatu počev od dana izvršnosti presude do isplate. U stavu trećem izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv odluke iz stava prvog presude drugostepenog suda, tuženi je, preko punomoćnika, izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nema bitne povrede postupka ni u pogledu razloga koje revident neosnovano u reviziji ističe. Ukazivanje tužioca na protivrečnosti i nejasnoće u činjeničnom stanju utvrđenom od strane nižestepenih sudova u konkretnom slučaju, ne predstavlja pravnovaljan revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, privredno društvo ,,BB“ AD ... je u svojstvu založnog poverioca sa privrednim društvom ,,VV“ DOO ..., kao zalogodavcem, dana 21.06.2012. godine, zaključilo Ugovor o zalozi potraživanja. Navedeni ugovor je zaključen radi obezbeđenja urednog izmirenja novčanog potraživanja založnog poverioca iz Ugovora o zajmu od 21.06.2012. godine. Iz tog razloga je založni dužnik dao saglasnost založnom poveriocu da može zasnovati založno pravo i upisati zalogu u registar zaloga na potraživanjima koje zalogodavac ima prema tuženom, po Ugovoru o izvođenju radova na sanaciji i adaptaciji objekta PU ,,...“ DV ,,...“ od 27.12.2010. godine (dalje u tekstu: Ugovor o izvođenju radova). U registru zaloge je upisano založno pravo u korist založnog poverioca ,,BB“ AD ,,,, na osnovu rešenja APR-a Zl ... od ... . godine. Osnovni iznos obezbeđenog potraživanja upisan je na novčanu vrednost od 71.957.554,40 dinara, dok je maksimalni iznos obezbeđenog potraživanja 83.315.935,53 dinara. Dopisom od 25.07.2012. godine, upućenim od strane založnog poverioca i založnog dužnika, obavešten je tuženi o upisu založnog prava na potraživanju koje založni dužnik ima prema tuženom. Istim dopisom mu je ukazano da sva plaćanja koja bi trebalo izvršiti založnom dužniku, tuženi je u obavezi da od dana obaveštenja isključivo na račun založnog poverioca. Založni dužnik je po pomenutom Ugovoru o izvođenju radova, ispostavio tuženom VIII privremenu situaciju, dana 01.08.2012. godine. Međutim, tuženi je, radi izmirenja obaveza po pomenutom Ugovoru o izvođenju radova, dana 03.08.2012. godine izvršio plaćanje iznosa od 33.932.696,60 dinara na račun založnog dužnika. Založni poverilac ,,BB“ AD ... je naknadno, dana 21.11.2014. godine, ustupio svoje potraživanje prema založnom dužniku po Ugovoru o zajmu od 21.06.2012. godine sa svim sporednim pravima. Rešenjem APR-a od 23.12.2014. godine u registru zaloge je izvršena promena založnog poverioca na način što je u tom svojstvu upisan tužilac.

Na temelju ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud usvaja tužbeni zahtev kojim se obavezuje tuženi da tužiocu isplati iznos od 33.932.696,60 dinara, koji predstavlja deo potraživanja na kome je tužilac imao registrovanu zalogu.

Drugostepeni sud odbija kao neosnovanu žalbu tuženog u delu u kome je obavezan na isplatu dugovanog iznosa i potvrđuje prvostepenu presudu. Stanovište je drugostepenog suda da je, počev od momenta kada je obavešten o nastanku založnog prava na spornom potraživanju, obaveza tuženog bila da uplatu dugovanja vrši na račun založnog poverioca, umesto založnom dužniku. U tom smislu, izmirenjem obaveze založnom dužniku nije prestala njegova obaveza plaćanja, već je dug mogao ispuniti samo plaćanjem založnom poveriocu. Takvo plaćanje ne bi bilo suprotno Zakonu o budžetskom sistemu, koji u odredbi člana 54. određuje samo sa kog račna se mora izvršiti isplata, a ne i kome plaćanje duga mora biti izvršeno. Obaveza tuženog da plaćanje izvrši tužiocu proističe iz zakona, i to odredbe člana 11. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar. Pritom, kako Zakonom o budžetskom sistemu nije zabranjen prenos potraživanja prema budžetskim korisnicima, niti uspostavljanje založnog prava na istim, to sporni ugovor o zalozi potraživanja prema tuženom nije ništav, u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Razmatrajući osnovanost revizijskih navoda, Vrhovni kasacioni sud, kao revizijski, staje na stanovište da nižestepeni sudovi svoju odluku u pogledu prava tužioca, kao založnog poverioca, da od tuženog dužnika založenog potraživanja zahteva isplatu spornog iznosa, nisu zasnovali na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar, propisano je da poverilac čije je založno pravo upisano u Registar zaloge, može se naplatiti iz vrednosti predmeta založnog prava pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti.

Članom 11. istog zakona regulisano je dejstvo zaloge potraživanja. U stavu 1. navedenog člana propisano je da dok ne bude pismeno obavešten o nastanku založnog prava dužnik založenog potraživanja može ispunjavati svoju obavezu zalogodavcu. Shodno stavu 2, o zalozi potraživanja iz stava 1. dužnika mogu obavestiti zalogodavac ili založni poverilac. Stavom 3. istog člana, propisano je da od dana dostavljanja obaveštenja o postojanju založnog prava dužnik založenog potraživanja može ispuniti dug samo založnom poveriocu a ne i zalogodavcu, osim ako je založni poverilac dao drukčija uputstva. U stavu 4. predviđeno je da izvod iz registra o tome da poverilac ima založno pravo na potraživanju predstavlja dokaz za dužnika založenog potraživanja da potraživanje isplati založnom poveriocu.

Sledeći navedeni imperativni normativni okvir, proizlazi da je od momenta obaveštenja tuženog o postojanju založnog prava na potraživanju iz Ugovora o izvođenju radova, izvršenog od strane založnog poverioca i založnog dužnika (dopisom od 25.07.2012. godine), tuženi, kao dužnik založenog potraživanja, mogao ispuniti dug samo založnom poveriocu. Izvršenim ustupanjem potraživanja iz ugovora o zajmu od 21.06.2012. godine i svih spornih prava, tužilac je stupio u položaj založnog poverioca. Stoga, nasuprot navodima revidenta, plaćanjem izvršenim zalogodavcu tuženi nije oslobođen svoje obaveze prema zalogoprimcu, što pravilno nižestepeni sudovi i zaključuju.

Revident neosnovano ističe da je njegova obaveza plaćanja isključivo prema zalogoprimcu mogla nastupiti tek momentom dostavljanja izvoda iz registra o tome da je sporno potraživanje založeno u korist zalogoprimca. Izvod iz registra, u smislu odredbe člana 11. stav 4. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar, predstavlja samo jedan od dokaza kojim se garantuje da je zaloga zasnovana. Međutim, to nije jedini, niti isključivi dokaz. Nakon nastupanja obaveze da od momenta obaveštenja o zasnovanoj zalozi plaćanje se vrši isključivo založnom poverocu. Tuženom je bila na raspolaganju mogućnost da pre vršenja plaćanja izvrši proveru postojanja založnog prava na spornom potraživanju uvidom u Registar zaloge kod APR-a, čiji su podaci dostupni javnosti. Uz to, postojala je i mogućnost da tuženi, u slučaju izražavanja sumnje o zasnivanju zaloge, zahteva da mu zalogodavac ili zalogoprimac dostave navedeni izvod, što tuženi nije učinio. Zbog navedenog, ne može se osloboditi obaveze plaćanja zalogoprimcu, izričito ustanovljene odredbom člana 11 stav 3 Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar.

Revizijski sud je uzeo u obzir i ponovljene navode revidenta o nepostojanju uslova za plaćanje tužiocu, kao založnom poveriocu, u smislu odredbe člana 54. Zakona o budžetskom sistemu, kao i razloge ništavosti predmetnog ugovora o zalozi, prethodno isticane u postupcima pred nižestepenim sudovima. Međutim, isti nisu bili od uticaja na drugačije presuđenje, imajući u vidu da razloge nižestepenih sudova u celosti prihvata i revizijski sud, kao pravno utemeljene i jasno obrazložene. Zbog toga neosnovanost revizijskih navoda u navedenom delu nije bilo potrebno posebno obrazlagati.

Na osnovu iznetih razloga, primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić