Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova - Odred žandarmerije u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1444/19 od 11.06.2019. godine, u sednici veća održanoj 21.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1444/19 od 11.06.2019. godine.

ODBACUJU SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1444/19 od 11.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 269/17 od 30.11.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtevi tužioca i obavezana je tužena da isplati tužiocu za period od 01.01.2014. godine do 31.12.2016. godine na ime neisplaćenog dodatka na zaradu - platu po osnovu noćnog rada i prekovremenog rada mesečne novčane iznose bliže navedene u ovim stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 86.163,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1444/19 od 11.06.2019. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 269/17 od 30.11.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je putem zakonskog zastupnika blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/2018 - u daljem tekstu: ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknade štete u visini neisplaćenog dodatka na platu tužioca za noćni i prekovremeni rad, što predstavlja vanredno radno angažovanje tužioca. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava i u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima u identičnim činjenično-pravnim situacijama, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u visini neisplaćenih dodataka na platu tužioca (tužba radi novčanog potraživanja) u ovom sporu podneta je 31.01.2017. godine. Vrednost predmeta spora pravnosnažne presude je iznos od 126.598,17 dinara, koliko je dosuđeno tužiocu po traženom osnovu, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić