Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jovan Mitrović, advokat iz ..., i DD iz ..., čiji je punomoćnik Tomislav Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Branimir Marković, advokat iz ... radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3681/17 od 25.12.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 20.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3681/17 od 25.12.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu – Sudske jedinice u Vlasotincu P 3107/16 od 24.10.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu BB isplati na osnovu uloženog građevinskog rada i usluga iznos od 117 evra, a tužiocu AA iznos od 304 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti, sa kamatom počev od 18.10.201. godine, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilaca VV, GG i DD kojima su tražili da se obaveže tuženi da im po istom osnovu isplati i to VV iznos od 150 evra, GG iznos od 400 evra i DD iznos od 206 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti, sa kamatom počev od 18.10.201. godine, pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Leskovcu – Sudske jedinice u Vlasotincu P 3107/16 od 10.07.2017. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od još 366 evra, kao i tužbeni zahtev tužioca BB u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od još 302 evra.

Presudom Višeg suda u u Leskovcu Gž 3681/17 od 25.12.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu – Sudske jedinice u Vlasotincu P 3107/16 od 24.10.2016. godine i dopunska presuda tog suda P 3107/16 od 10.07.2017. godine, tako što su usvojeni tužbeni zahtevi tužilaca i obavezan tuženi da isplati i to tužiocu AA iznos od 670 evra, tužiocu DD iznos od 206 evra, tužiocu BB iznos od 419 evra, tužiocu VV iznos od 150 evra i tužiocu GG iznos od 400 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti, sa kamatom po eskontnoj stopi Centralne Evropske banke počev od 18.10.2010. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 271.739,00 dinara dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 - u daljem tekstu: ZPP), koji Zakon se primenjuje u smislu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi isplate je dana 14.12.2010. godine podnelo više tužilaca koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP. Zbog toga se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti glavnih zahteva svakog tužioca zasebno, odnosno, merodavna je najveća pojedinačno tražena vrednost glavnog zahteva, a to je u konkretnom slučaju, iznos od 71.083,11 dinara kao dinarska protivvrednost 670 evra na dan podnošenja tužbe (1 evro = 106,0942 dinara), koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. To znači da je pobijana drugostepena presuda doneta u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP.

Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija. U toj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni se prema odredbi člana 13. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. Zakona o parničnom postupku.

Kako revizija protiv odluke donete u sporu male vrednosti nije dozvoljena, bez obzira na to što je prvostepena odluka preinačena pobijanom drugostepenom odlukom, protiv koje je tuženi izjavio reviziju, revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić