Istom presudom, na osnovu odredbe člana 87. Krivičnog zakonika i člana 348. stav 6. Krivičnog zakonika, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to: pištolja čehoslovačke proizvodnje marke „...“, model „...“, kalibra 7,65mm, bez serijskog broja i municije – 19 metaka kalibra 7,65 i 21 patrone za lovačku municiju kalibra 12mm.

Istovremeno okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala novčani iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude i troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 634/19 od 08.10.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Ace Terzića i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ace Terzića, advokat Dušan Sakić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ace Trezića je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog Ace Terzića u podnetom zahtevu ističe da je prvostepenom presudom optužba prekoračena, jer je okrivljeni presudom Višeg suda u Kraljevu K 22/16 od 15.03.2017. godine, bio oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 1. i 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, na koju presudu nije bilo žalbe javnog tužioca, a da je nakon ukidanja te presude po žalbi okrivljenog, u ponovnom postupku, pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kraljevu K 31/17 od 28.05.2019. godine, okrivljeni oglašen krivim izrekom koja je potpuno prepisana iz podneska – preciziranog optužnog akta Kto 7/16 od 29.03.2019. godine, a kojim podneskom je izvršena izmena prvobitne optužnice. Prema stavu odbrane, tom izmenom, uvećana je kriminalna količina kroz bezbroj činjenica koje nisu bile sadržane u izreci prvobitno donete presude, a izreka ukinute presude je za sud morala predstavljati granicu činjenica i okolnosti koje su predmet dokazivanja tokom ponovnog postupka, na koji način je u vezi sa istaknutom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka povređena i zabrana preinačenja na štetu okrivljenog propisana odredbom člana 453. ZKP, obzirom da je ranija presuda, koja je povoljnija po okrivljenog u pogledu opisa radnji izvršenja krivičnih dela, ukinuta po žalbi branioca okrivljenog. Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi elementi bića krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 1. i 2. Krivičnog zakonika, budući da okrivljeni ne može imati svojstvo aktivnog subjekta predmetnih krivičnih dela, jer je ugovor o hraniteljstvu zaključila njegova supruga, a činjenica da su oštećene smeštene na osnovu odluke nadležnog organa i da je određeno da im hranitelj bude i tu ulogu u pogledu vaspitanja, čuvanja i nege vrši supruga okrivljenog, ne znači da automatski takvu istu ulogu prema istima ima i sam okrivljeni. Iste povrede, prema navodima podnetog zahteva, učinio je i drugostepeni sud, potvrđujući prvostepenu presudu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ace Terzića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, obzirom da je optužni akt u ponovnom postupku preciziran shodno uputstvu iz rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 759/17 od 06.07.2017. godine, kojim je ukinuta presuda Višeg suda u Kraljevu K 22/16 od 15.03.2017. godine i isto je učinjeno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a javni tužilac je ovlašćen da tokom trajanja krivičnog postupka, do pravnosnažnog okončanja istog, raspolaže optužnim aktom, shodno ovlašćenjima iz člana 43. stav 2. tač. 5) i 6) ZKP u vezi člana 409. stav 1. ZKP.

Takođe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u opisanim radnjama okrivljenog opisanim pod tačkom 1. izreke prvostepene presude stiču sva bitna zakonska obeležja produženog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 2. KZ, a u radnjama opisanim pod tačkom 2. izreke pravnosnažne presude, sva bitna obeležja produženog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 1. KZ, i to kako objektivna koja se tiču radnji izvršenja krivičnih dela tako i subjektivna obeležja navedenih dela, za koja je pravnosnažno oglašen krivim.

Na istaknute povrede, branilac okrivljenog Ace Terzića ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u pogledu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP u obrazloženju presude na strani 2. u poslednjem stavu i na strani 3. u prvom stavu, a u pogledu povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na strani 5. u prvom stavu, dao razloge za svoje zaključke da se u konkretnom slučaju ne radi o prekoračenju optužbe, kao i da se u radnjama okrivljenog opisanim pod tačkom 1. i 2. izreke prvostepene presude stiču sva bitna obeležja tih krivičnih dela, koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U vezi sa istaknutom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP je i povreda iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi sa odredbom člana 453. ZKP kojom je propisano da ako je izjavljena žalba u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije. Vrhovni kasacioni sud nalazi da, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu citiranom zakonskom odredbom, s obzirom da nisu izmenili presudu na štetu okrivljenog niti u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije, pa su navodi zahteva izneti u pogledu istaknute povrede, ocenjeni neosnovanim, iz sledećih razloga:

Naime, ranije ukinutom prvostepenom presudom Višeg suda u Kraljevu K 22/16 od 15.03.2017. godine, okrivljeni Aco Terzić je bio oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 godine, zbog produženog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 godine i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 meseca i novčana kazna u određenom iznosu od 100.000,00 dinara, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 17.03.2016. godine do 01.04.2016. godine i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara, a u ponovljenom krivičnom postupku je pravnosnažno oglašen krivim zbog izvršenja istih krivičnih dela i izrečena mu je istovetna jedinstvena kazna kako je napred navedeno.

Očigledno je iz spisa predmeta da je javni tužilac detaljnije precizirao optužni akt, da je sud izveo u nastavku postupka odgovarajuće dokaze, da stranke nisu imale novih i drugih dokaznih predloga, pa je dokazni postupak završen, a sud postupio u svemu saglasno odredbom člana 411. stav 1. i 2. ZKP. Prema tome, u ovom krivičnom postupku nije učinjena povreda postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, imajući u vidu napred navedene razloge, a pre svega jer je okrivljeni oglašen krivim i osuđen za krivična dela sa istim zakonskim obeležjima, koja proizilaze iz odlučnih činjenica navedenih u optužnom aktu, neizmenjenom u pogledu kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog.

Upoređivanjem pravne kvalifikacije, očigledno je da je okrivljeni pobijanom prvostepenom presudom oglašen krivim za ista krivična dela za koja je oglašen krivim i osuđen ranijom prvostepenom presudom, a kada je u pitanju krivična sankcija, okrivljeni je osuđen na istu krivičnu sankciju – jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, pri čemu je kazna koja je okrivljenom utvrđena za produženo krivično delo obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika – kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, blaža je od kazne koja je okrivljenom utvrđena za navedeno krivično delo prethodnom prvostepenom presudom.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                  Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić