Prema obrazloženju prvostepene odluke, nakon sprovedenog dokaznog postupka utvrđeno je da je maloletni tužilac rođen ..10.1999. godine i da je sin sada pokojnog GG, koji je preminuo ..06.1999. godine. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 754/13 od 16.04.2015. godine, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu P broj 110/10 od 25.01.2012. godine i odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev VV (ovde tužene) kojim je tražila da se utvrdi da je po osnovu rada, doprinosa i sticanja u vanbračnoj zajednici sa sada pokojnim GG (ocem ovde maloletnog tužioca) stekla pravo susvojine sa 60,84/100 idealnih delova na stanu broj .. koji se nalazi u ..., u ulici ... broj .. površine 27m2. Sa druge strane, istom presudom, delimično je usvojen tužbeni zahtev glavnog umešača i utvrđeno je da je maloletni AA (ovde tužilac) vlasnik spornog stana, što su tuženi VV, DD i ĐĐ dužni da priznaju i trpe, te da dozvole glavnom umešaču (ovde tužiocu) da se uknjiži u zemljišne knjige kao vlasnik stana. Istovremeno, ovom presudom obavezana je VV da maloletnom AA preda u posed i na korišćenje predmetni stan. Ključeve od predmetnog stana maloletni AA je primio od VV 02.12.2015. godine. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko – finansijske struke utvrđena je tržišna vrednost zakupnine za predmetni stan.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, sa obrazloženjem da je tužilac svojstvo vlasnika predmetne nepokretnosti stekao tek pravnosnažnim okončanjem postupka pred Višim sudom u Beogradu, odnosno donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 754/13 od 16.04.2015. godine, kojom je utvrđeno da je on vlasnik predmetne nepokretnosti. Shodno tome, tužilac do ovog trenutka nije mogao raspolagati spornim stanom na bilo koji način, te nije mogao ostvariti prihod od izdavanja istog, iz kog razloga je njegov tužbeni zahtev koji se odnosi na naknadu štete zbog izmakle dobiti (neostvarene zakupnine) prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan, iz razloga što nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 189. Zakona o obligacionim odnosima.

Apelacioni sud u Beogradu je svojom presudom Gž broj 7213/18 od 07.03.2019. godine, preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužioca, sa obrazloženjem da prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo, odnosno propustio je da primeni relevantne odrebe Zakona o nasleđivanju i Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Naime, prema oceni drugostepenog suda, iz odredbe članova 3. stav 2. i člana 212. Zakona o nasleđivanju, proističe zaključak da je maloletni tužilac pravo svojine stekao nasleđivanjem, odnosno, s obzirom na to da je rođen posle smrti ostavioca, momentom svog rođenja. To što je tužena verovala da na spornoj nepokretnosti ima pravo susvojine, ne menja činjenicu da je maloletni tužilac na osnovu odredbi Zakona o nasleđivanju postao vlasnik spornog stana u trenutku svog rođenja, iz kog razloga ima pravo na naknadu štete zbog izmakle dobiti u visini tržišne zakupnine.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ broj 6/80...36/90, „Službeni list SRJ“ broj 29/96, „Službeni glasnik RS“ broj 115/05) članom 38. stavom 1. propisuje da savestan držalac predaje stvar vlasniku sa plodovima koji još nisu ubrani, stavom 2. da savestan držalac nije dužan da plati naknadu za korišćenje stvari niti odgovara za pogoršanje i propast stvari koje su nastale za vreme njegovog savesnog držanja.

Kako to proističe iz stanja u spisima, tužena je bila u državini spornog stana za sve vreme trajanja vanbračne zajednice sa ocem tužioca, kao i nakon toga sve do momenta kada je stan predala ovde maloletnom tužiocu. Osim toga, u parničnom postupku koji je inicirala nakon smrti oca tužioca, prvostepenom presudom je njen tužbeni zahtev bio usvojen i utvrđeno je njeno pravo susvojine na spornom stanu sa udelom od 60,84/100 idealnih delova. Međutim, u drugostepenom postupku, ova odluka je ukinuta i odlučeno je o zahtevima stranaka na taj način što je tužbeni zahtev ovde tužene, za utvrđenje prava susvojine, odbijen kao neosnovan, dok je utvrđeno da je vlasnik spornog stana ovde maloletni tužilac. Nakon toga, tužena se iselila iz spornog stana i isti je predala tužiocu.

Dakle, za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva, bilo je nužno utvrditi da li je državina na spornom stanu od strane tužene bila savesna, s obzirom na to da od ove okolnosti zavisi ocena osnovanosti tužbenog zahteva. Naime, Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, u članovima 38. i 39. propisuje sasvim različite posledice u smislu obaveze naknade štete prilikom predaje stvari vlasniku od strane držaoca, u zavisnosti od toga da li je držalac stvari bio savestan ili ne. Drugostepeni sud, prilikom odlučivanja nije imao u vidu ove odredbe, pa je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, zbog čega je bilo nužno ukinuti drugostepenu odluku.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu primedbi iz ovog rešenja, pa će nakon što utvrdi sve bitne činjenice, pravilnom primenom materijalnog prava iznova odlučiti o tužbenom zahtevu tužioca.

Imajući u vidu iznete razloge, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić