Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Rnjaković, advokat iz ..., protiv tužene „BB bank“ AD ..., čiji je punomoćnik Jelena Todorović, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 21168/18 od 20.06.2019. godine, u sednici održanoj 22.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 21168/18 od 20.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 21168/18 od 20.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6224/18 od 26.10.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je član 6. stav 1. tačka 2. Ugovora o stambenom kreditu br. .., zaključen 04.07.2008. godine između tužilje i tužene banke, a koji glasi: „korisnik kredita se obavezuje da pre puštanja kredita u tečaj plati banci proviziju po prodajnom kursu banke u iznosu od 2% od iznosa odobrenog kredita na ime naknade za obradu kreditnog zahteva, odobrenja i administratiranja kredita“ ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužilji na ime sticanja bez osnova plati 76.314,94 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.07.2008. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati 50.910,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 21168/18 od 20.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6224/18 od 26.10.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu drugostepenog postupka. Republika SrbijaProtiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske praske, razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi moglada se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Iako tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, u ovoj pravnoj stvari tužbeni zahtev je usvojen i utvrđeno da je ništava odredba ugovora o stambenom kreditu od 04.07.2008. godine, kojom se korisnik kredita obavezao da po osnovu obrade kreditnog zahteva, odobrenja i administriranja kredita plati banci jednokratnu naknadu u visini od 2% od iznosa odobrenog kredita. Tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi naknade za obradu kreditnog zahteva u procentualnom iznosu od iznosa odobrenog kredita koji su tužilji naplaćeni, kao i koji su stvarni troškovi tužene za obradu kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno od činjenice da li je tužena (na kojoj je teret dokazivanja) dokazala opravdanost, namenu i visinu troškova koji su od tužilje, kao klijenta naplaćeni, to odluke u kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, a nema potrebe ni za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa kao ni pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a stavom 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 17.04.2018. godine, sa zahtevom za utvrđenje delimične ništavosti ugovora o stambenom kreditu i isplatu stečenog bez osnova. Vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 157.842,14 dinara, što je dinarska protivvrednost od 1.335,83 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro = 118,16 dinara).

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da je reč o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić