Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Goran Stamenić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava granične policije, Regionalni centar Granične policije prema ..., koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 283/2018 od 06.07.2018. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 283/2018 od 06.07.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Dimitrovgradu P1 1233/11 od 13.12.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 1233/11 od 04.01.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa je obavezana tužena da po osnovu neisplaćenog dela zarade za rad u dane državnih i verskih praznika, prekovremeni rad i po osnovu noćnog rada, u periodu od marta 2008. godine do marta 2011. godine, plati pojedinačne mesečne iznose (za svaki od traženih osnova) i sa pripadajućom kamatom bliže određenom ovim stavovima izreke, i to: tužiocu AA ukupno 46.725,53 dinara, a tužiocu BB ukupno 65.280,20 dinara; kao i da za tužioce uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih, kao i doprinose po osnovu zdravstvenog osiguranja nadležnom Fondu zdravstvenog osiguranja – Filijala Pirot i to u iznosu koji obračunaju nadležne službe tužene u vreme obračuna, a na iznose bliže određene u ovim stavovima izreke, te da tužiocima naknadi parnične troškove i to: tužiocu AA od 193.551,19 dinara, a tužiocu BB od 193.869,19 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 283/2018 od 06.07.2018. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Dimitrovgradu P1 1233/11 od 13.12.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 1233/11 od 04.01.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. ZPP (pogrešno se pozivajući na član 404. ZPP), radi ujednačavanja sudske prakse.

Rešenjem R4 247/2018 od 19.11.2019. godine, Apelacioni sud u Nišu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 283/2018 od 06.07.2018. godine, u smislu člana 395. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da Apelacioni sud u Nišu pravilno nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), koja reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate, podneta je 28.04.2011. godine, a pravnosnažna presuda doneta je 06.07.2018. godine. Tužioci nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 204. ZPP, pa se vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ceni u odnosu na svakog tužioca pojedničano, tako da je pobijana vrednost predmeta spora u odnosu na tužioca AA 46.725,53 dinara, a u odnosu na tužioca BB 65.280,20 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 100,1570 dinara za 1 evro, predstavlja dinarske protivvrednosti iznosa ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja u odnosu na svakog tužioca pojedinačno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 23. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić