.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4172/2019
29.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Risto Lekić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1481/19 od 29.05.2019. godine, u sednici održanoj 29.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1481/19 od 29.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1481/19 od 29.05.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 944/17 od 10.01.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu isplati neisplaćenu razliku zarade do dvostrukog iznosa iste na osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu za period 01.07.2008. do 30.06.2011. godine u ukupnom iznosu od 1.890.315,95 dinara sa pojedinačno navedenim mesečnim iznosima i pripadajućom zakonskom zateznom kamatom bliže opisanom u tom delu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da u ime i za račun tužioca Republičkom fondu PIO, Filijala Beograd uplati razliku pripadajućih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za period 01.07.2008. do 30.11.2011. godine na iznose bliže opisane u tom delu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati neisplaćenu razliku zarada do dvostrukog iznosa po osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu za period 01.07.2008. do 30.07.2011. godine preko dosuđenog iznosa sa pojedinačno navedenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom i pripadajućim doprinosima. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1481/19 od 29.05.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP jer je odluka u skladu sa postojećom sudskom praksom i pravnim stavom Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 21.05.2019. godine.
Po članu 403. stav 3. istog zakona, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 21.07.2011. godine. Vrednost predmeta spora je 1.733.048,25 dinara (16.568 evra).
S obzirom da je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ispod 40.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, to je izjavljena revizija nedozvoljena.
Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju jer ovi troškovi nisu bili ni nužni, ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 154. stav 1. ZPP).
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
