Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o ovoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanim pravnosnažnim drugostepenim rešenjem preinačeno je prvostepeno rešenje o troškovima postupka i o ovom pravu tužioca i visini tražene naknade odlučeno je u skladu sa pravnim stavom koji je, u vršenju nadležnosti predviđene članom 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na Sednici Građanskog odeljenja od 05.07.2016. godine i činjenicom da je tužilac, kao primalac usluge, fizičko lice koje nije obveznik PDV-a, u kojoj situaciji, advokat koji je pružio dokaz da je obveznik PDV-a nema obavezu da za promet advokatskih usluga koje pruža izda račun. Pri tome, u konretnom slučaju, punomoćnik tužioca jeste uz troškovnik priložio i račun-otpremnicu na ime tužioca, iako nije bio u obavezi da izda račun. Iz tih razloga, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena ni revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću, odnosno zakonskim cenzusom za izjavljivanje revizije propisanim članom 403. stav 3. ZPP.

Kako je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke kojom je preinačeno prvostepeno rešenje o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi prema članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. i članom 420. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić