Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati iznos od 20.000,00 dinara, a u korist budžetskih sredstava OJT u Gornjem Milanovcu, na ime troškova krivičnog postupka, iznos od 34.160,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 130/19 od 23.09.2019.godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca OJT u Gornjem Milanovcu, preinačena je prvostepena presuda, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom takođe oglašen krivim, mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 25.01.2017. godine do 24.02.2017. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca, računajući od dana pravnosnažnosti presude i određeno je da će sud, ukoliko okrivljeni navedenu novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Žalba branioca okrivljenog, odbijena je kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Dmitrović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu, pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da su pobijane pravnosnaže presude zasnovane na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PS Gornji Milanovac Pu broj 74/17 od 25.01.2017. godine, koji je pribavljen na nezakonit način, tj. uz povredu člana 156. ZKP. Kao razlog nezakonitog pribavljanja navedenog zapisnika, za koji smatra da je trebalo da bude izdvojen iz spisa predmeta, branilac okrivljenog navodi da je dokazna radnja pretresanje stana izvršena bez naredbe suda i bez poziva braniocu za prisustvovanje pretresu, jer su ovlašćena službena lica PS Gornji Milanovac prvo ušla u porodičnu kuću okrivljenog, gde im je oštećena pokazala gde se nalazi predmetno oružje, a tek nakon toga pribavili naredbu za pretresanje stana, kao i da pretresanju nisu prisustvovala dva punoletna građanina kao solemitetni svedoci, već srodnici oštećene – njena majka i sestra od tetke.

Međutim, kako je branilac okrivljenog AA, iste navode u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3. u pretposlednjem i poslednjem stavu i strani 4. u prvom, trećem, četvrtom, petom i šestom stavu, obrazloženja presude, dao jasne i dovoljne razloge da je u konkretnom slučaju, pretresanje stana u kome živi okrivljeni, obavljeno u skladu sa pretpostavkama za pretresanje propisanim u članu 156. stav 3. i 4. ZKP, te u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) i stav 3. ZKP, to navedene razloge u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu člana 16. stav 4. i 5. ZKP i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, polemišući sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza i to posebno iskaza oštećene BB i svedoka VV i spisa predmeta OJT Ktr.br. 868/18, Kt.br.223/18, dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim odlukama, budući da iste ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu pored navedenog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 25.01.2017. godine, kao nezakonit dokaz, formalno označava i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog Pu.br. 74/17 od 25.01.2017.godine, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta Kt.br. 811-24/17 od istog datuma sa fotodokumentacijom i nalaz i mišljenje veštaka Gorana Đokića od 20.02.2017. godine, ali u obrazloženju zahteva ne konkretizuje u čemu se povreda zakona u odnosu na navedene dokaze, ogleda.

Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogledaju povrede zakona na koje se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka, u odnosu na navedene dokaze, nije upuštao.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je razlozima drugostepene odluke, datim u pogledu žalbenih navoda kojima se ističe da je zapisnik o pretresanju stana nezakonit dokaz, povređen član 40. Ustava Republike Srbije i član 8. Evropske Konvencije o ljudskim pravima.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ni u ocenu navedene povrede člana 40. Ustava Republike Srbije i člana 8. Evropske Konvencije o ljudskim pravima, nije upuštao, s obzirom da, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede prava i slobode zajamčenog Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i takva odluka, shodno odredbi člana 484. ZKP, mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                            Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić