Tužilac je preko punomoćnika podneo inicijativu Republičkom javnom tužiocu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7430/16 od 07.02.2019. godine. Republički javni tužilac je obaveštenjem Gt I – 97/19 od 23.05.2019. godine obavestio punomoćnika tužioca da nije našao osnov za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a naznačeno obaveštenje punomoćnik tužioca je primio dana 27.05.2019. godine.

Nakon toga, tužilac je Apelacionom sudu u Beogradu dostavio zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude toga suda. Kako zahtev tužioca po svojoj sadržini predstavlja zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04 i 111/09) koji se primenjuje u smislu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' broj 72/11) zahtev tužioca za zaštitu zakonitosti je dostavljen prvostepenom sudu na dalju nadležnost i postupanje u skladu sa članom 421. stav 2. u vezi člana 400. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04 i 111/09) koji se primenjuje u smislu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11).

Po pribavljanju izveštaja od Republičkog javnog tužilaštva kada je obaveštenje tog tužilaštva Gt I – 97/19 od 23.05.2019. godine uručeno punomoćniku tužioca, Osnovni sud u Ubu je dostavio spise predmeta sa zahtevom tužioca radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 418. ZPP.

Iz sadržine zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da tužilac zahtev zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava u postupku odlučivanja o njegovom zahtevu i zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Odlučujući o dozvoljenosti zahteva za zaštitu zakonitosti, primenom člana 421, a u vezi člana 401. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04...), Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev nije dozvoljen.

Odredbom člana 417. ZPP propisano je da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. Zakona, ako je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3. ZPP). Stranke mogu izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti samo iz razloga koji je predviđen i za javnog tužioca, jer ne mogu imati više prava u korišćenju tog pravnog leka od javnog tužioca.

Na osnovu člana 3. stav 3. ZPP, sud neće uvažiti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom razloga koje su stranke navele u svom zahtevu, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti jer u zahtevu nije ukazano na nedozvoljena raspolaganja stranaka u smislu člana 3. stav 3. ZPP već iz obrazloženja proizilazi da se osporava utvrđeno činjenično stanje i pravilna primena materijalnog prava.

Kako se u zahtevu ukazuje na razloge koji ne predstavljaju i razloge za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, a obaveštenje nadležnog javnog tužioca tužiocu u smislu člana 418. ZPP, da se same mogu koristiti ovim pravnim lekom, ne može biti osnov za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti iz razloga koji nisu predviđeni članom 417. ZPP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen u ovoj pravnoj stvari nedozvoljen.

Na osnovu člana 404. u vezi člana 421. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić