Rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 925/15 od 13.04.2016. godine ponovo je prekinut postupak u ovoj pravnoj stvari usled otvaranja stečajnog postupka nad tuženima Kompanijom „ĐĐ“ d.p. ... i Kompanijom „EE“ d.p. ... .

Podneskom od 05.04.2018. godine tužioci su povukli tužbu u odnosu na tužene Kompaniju „ĐĐ“ d.p. ... i Kompaniju „EE“ d.p. ... u delu glavnog potraživanja i kamate, a ostali su kod zahteva za naknadu troškova parničnog postupka u odnosu na ove tužene i zahteva za isplatu novčane naknade po osnovu ostvarenog radnog staža, sa kamatom i troškovima postupka u odnosu na tužene Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije Beograd i Republiku Srbiju.

Po predlogu tužilaca za nastavak postupka, Treći osnovni sud u Beogradu je doneo rešenje P1 218/18 od 12.10.2018. godine kojim je nastavio postupak u ovoj pravnoj stvari, oglasio se stvarno nenadležnim i spise predmeta dostavio Privrednom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom na dalje postupanje. Prema datim razlozima u ovoj parnici stvarno i mesno je nadležan Privredni sud u Beogradu zbog toga što je u stečajnom postupku koji se vodi nad tuženima Kompanijom „ĐĐ“ d.p. ... i Kompanijom „EE“ d.p. ... delimično osporeno potraživanje tužilaca, kao stečajnih poverilaca, i tužioci upućeni da nastave prekinuti parnični postupak radi utvrđivanja osporenih potraživanja.

Privredni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, pa je uz propratni akt P 3805/2019 od 17.01.2020. godine predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08…87/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu.

Zakon o stečaju u članu 90. propisuje da parnični postupak u kome je stečajni dužnik tuženi nastavlja se ako je 1) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraživanja; 2) na ispitnom ročištu stečajni upravnik osporio prijavu potraživanja; 3) tužilac kao stečajni i razlučni poverilac Zaključkom stečajnog sudije upućen na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja; 4) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac predložio nastavak prekinutog postupka u roku od osam dana od dana prijema zaključka stečajnog sudije iz tačke 3. ovog člana.

Članom 91. istog zakona propisano je da ako nisu ispunjeni svi uslovi iz člana 90. ovog zakona, parnični sud rešenjem odbacuje predlog za nastavak prekinutog postupka (stav 1.); ako su ispunjeni svi uslovi iz člana 90. ovog zakona, parnični sud rešenjem protiv koga nije dozvoljena posebna žalba određuje nastavak postupka (stav 2.), ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim (stav 3.).

Međutim, u ovoj parnici na strani tuženih su pored Kompanije „ĐĐ“ d.p. ... i Kompanije „EE“ d.p. ..., koje su u stečaju, tuženi i Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao pravni sledbenik Agencije za privatizaciju RS i Republika Srbija. Tuženi su solidarni dužnici, a ne jedinstveni i nužni suparničari, pa je Treći osnovni sud u Beogradu, odlučujući o predlogu za nastavak postupka, mogao da nastavi postupak i oglasi se stvarno nenadležnim za postupanje samo u odnosu na zahtev tužilaca protiv tuženih Kompanije „ĐĐ” i „EE”, koje su u stečaju, ali je u smislu člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova nadležan da odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva u odnosu na tužene Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije i Republiku Srbiju, jer je reč o sporu između tužilaca kao fizičkih lica protiv pravnih lica, radi isplate novčane naknade po osnovu radnog staža, u odnosu na koje nisu ispunjeni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti Privrednog suda iz člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova.

Ukoliko Treći osnovni sud u Beogradu oceni da nije stvarno nadležan da postupa u odnosu na tužene koji su u stečaju, imajući u vidu sadržinu tužbenog zahteva, treba da oceni da li ima mesta donošenju odluke o odvojenom raspravljanju i razdvajanju postupka u odnosu na ove tužene, na osnovu člana 221, 222. i 254. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br.111/09, sa izmenama i dopunama), u vezi člana 328. ZPP, nakon čega se stiču uslovi za donošenje rešenja o stvarnoj nenadležnosti u odnosu na tužene koji su u stečaju.

Takođe, s obzirom da je protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 925/15 od 24.02.2016. godine tuženi Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavio žalbu, o kojoj nije odlučeno, to je Treći osnovni sud u Beogradu stvarno nadležan za postupanje u ovom predmetu u ovoj fazi postupka, u smislu odredbi čl. 377. do 381. ZPP, nakon čega će predmet dostaviti Višem sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom za odlučivanje o žalbi, budući da u žalbenom postupku nema atrakcije stvarne nadležnosti usled stečaja.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 22. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić