Tužilja je tužbom tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tužene o prestanku radnog odnosa od 30.08.2016. godine i rešenje Školskog odbora tužene od 15.09.2016. godine kojim je odbijen prigovor tužilje. Tužbom je tražila i da se naloži tuženoj da je reintegriše u radni odnos i prizna joj sva prava po osnovu rada.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu na određeno vreme kod tužene počev od 02.06.2015. godine, radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana odnosno do povratka zaposlenog koji je izabran na funkciju direktora u prvom mandatnom periodu. Tužilja je obavljala poslove nastavnika ... grupe predmeta. Rešenjem tužene od 30.08.2016. godine prestao joj je radni odnos usled prestanka potrebe za obavljanjem poslova jednog izvršioca na radnom mestu nastavnika ... grupe predmeta. Rešenjem Školskog odbora tužene od 15.09.2016. godine prigovor tužilje na rešenje o prestanku radnog odnosa odbijen je kao neosnovan. Osporena rešenja doneta su u postupku izvršenja nastavnih planova i programa obrazovnih profila kod tužene za školsku 2016/17 godinu. U vezi sa tim kod tužene je došlo do smanjenja broja odeljenja i fonda časova na radnom mestu nastavnika ... grupe predmeta. Na tom radnom mestu svi zaposleni sem tužilje radili su na neodređeno vreme. Ukupan godišnji fond časova ... grupe predmeta raspodeljen je nastavnicima koji su imali zasnovani radni odnos na neodređeno vreme. Nakon raspodele ukupnog godišnjeg fonda časova oni su imali 100% norme. Nije bilo dodatnih časova koji bi bili raspodeljeni tužilji niti je bilo slobodnog radnog mesta. Zato je istoj prestao radni odnos. Tužilja u navedenom postupku nije bodovana niti je stavljena na listu za preuzimanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.

Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtev nije osnovan. U situaciji u kojoj je kod tužene došlo do smanjenja obima posla i fonda časova, prilikom raspodele časova primat imaju zaposleni na neodređeno vreme. Zbog smanjenja obima posla i fonda časova prestala je potreba za jednim izvršiocem na radnom mestu nastavnika ... grupe predmeta. Ukupan fond časova na toj grupi predmeta raspodeljen je nastavnicima zaposlenim na neodređeno vreme. Nije ostalo dodatnih časova niti je bilo slobodnog radnog mesta na kome bi tužilja bila raspoređena. Tužilja nije formalno proglašena tehnološkim viškom i zato joj ne pripada pravo na isplatu otpremnine. Iz tih razloga odbijen je tužbeni zahtev.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev kao neosnovan.

Prema odredbi člana 131. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 72/09, 52/11...35/15...62/16) zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a ostao je neraspoređen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom na osnovu člana 137. stav 2. i 3. Zakona ostvaruje pravo na preuzimanje, stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vrši preuzimanje. U konkretnom slučaju tužilja je bila u radnom odnosu na određeno vreme kod tužene, radi zamene odsutnog nastavnika koji je izabran na funkciju direktora. U sprovedenom postupku je utvrđeno da je u postupku izvršenja nastavnog plana i programa obrazovnih profila kod tužene za školsku 2016/17 godinu došlo do smanjenja broja odeljenja. Zbog smanjenja broja odeljenja smanjen je ukupan fond časova i na radnom mestu nastavnika ... grupe predmeta na kom je tužilja radila kao zamena. Nije preostalo časova koji bi bili raspodeljeni tužilji na radnom mestu na kom je menjala odsutnog nastavnika. Kako su poslovi koje je obavljala na tom radnom mestu prestali da postoje samostalno prestao je i razlog zasnivanja radnog odnosa zamene tog nastavnika. U osporenom rešenju o otkazu ugovora o radu tužilji navedeni su osnov i razlozi za davanje otkaza saglasno odredbi člana 185. stav 1. Zakona o radu. Iz tih razloga tužilji je zakonito prestao radni odnos zasnovan na određeno vreme.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne predviđa mogućnost ostvarivanja prava na preuzimanje zaposlenih na određeno vreme i zato u slučaju tužilje nije postojala mogućnost na preuzimanje. U konkretnom slučaju ne radi se o situaciji iz odredbi Zakona o radu koje regulišu položaj zaposlenog na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom. Zato se u reviziji tužilje neosnovano osporava zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa zbog nepoštovanja odredbe člana 158. Zakona o radu koji se odnosi na obavezu isplate otpremnine.

Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić