Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujovića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Milić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ AD iz ..., čiji je punomoćnik Borislav Perović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 576/18 od 25.05.2018. godine, u sednici održanoj 22.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 576/18 od 25.05.2018. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 418/17 od 15.11.2017. godine, utvrđeno je da je ništavo rešenje tuženog od 31.08.2014. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. .. od 16.04.2014. godine. Obavezan je tuženi da tužiocu plati na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dana dospeća svake zarade do dana isplate 22.486,19 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.02.2016. godine do isplate; na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada 5.280,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe 20.01.2015. godine do isplate; na ime dnevnica za ukrcaj 46.020,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe 20.01.2015. godine do isplate; na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa 195.205,14 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 15.11.2017. godine do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenih 195.205,14 dinara, do traženih 307.528,59 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 124.602,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 576/18 od 25.05.2018. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Somboru P1 418/17 od 15.11.2017. godine u delu kojim je utvrđeno da je ništavo rešenje tuženog od 31.08.2014. godine o otkazu ugovora o radu i tužba je odbačena. Preinačena je prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi štetu isplatom 195.205,14 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.11.2017. godine do isplate i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 124.602,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka. Odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka od 60.408,20 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Međutim, drugostepena presuda se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na određeno vreme za obavljanje poslova mašiniste ..., u trajanju do tri meseca po ugovoru o radu od 16.04.2014. godine a aneksom ugovora o radu od 17.07.2014. godine tužiocu je radni odnos produžen do 16.10.2014. godine. Rešenjem o otkazu od 31.08.2014. godine, tužiocu je otkazan aneks ugovora o radu zbog nedolaska na posao i tužiocu je prestao radni odnos 31.08.2014. godine. Tužilac je rešenje o otkazu ugovora o radu primio 23.10.2014. godine, a tužbu je podneo 20.01.2015. godine.

Drugostepeni sud je odbacio tužbu u delu zahteva kojim je tužilac tražio poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i odbio tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio naknadu štete zbog nezakonitog otkaza.

Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05 ...75/14), u članu 185. stav 1. propisuje da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pismenom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. U rešenju kojim je tužiocu otakazan ugovor o radu od 31.08.2014. godine, čiji poništaj se traži u ovom postupku, u pouci o pravnom leku navedeno je da protiv ovog rešenja zaposleni može pokrenuti spor pred nadležnim sudom u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja.

Drugostepeni sud nalazi da je tužilac tužbu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu podneo protekom zakonskog roka iz člana 195. Zakona o radu, kojim je u stavu 2. propisano da je rok za pokretanje spora 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava, te kako je tužilac tužbu podneo 20. januara 2015. godine, a rešenje o otkazu ugovora o radu je primio 23. oktobra 2014. godine, to je protekao zakonski rok od 60 dana za podnošenje tužbe sudu, te je tužba odbačena. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kada zbog pogrešnog uputstva poslodavca u rešenju kojim se otkazuje ugovor o radu, pravni lek nije izjavljen u zakonskom roku, već u roku označenom u uputstvu o upotrebi pravnog leka koje je navedeno u rešenju, treba uzeti da je pravni lek blagovremeno izjavljen, ako je izjavljen u roku koji je označen u pouci o pravnom leku, koja je sastavni deo rešenja o otkazu ugovora o radu.Kako je tužilac rešenje o otkazu ugovora o radu primio 23.10.2014. godine, a prema pouci o pravnom leku iz pobijanog rešenja o otkazu (90 dana od dostavljanja rešenja), tužbu za poništaj rešenja je podneo 20.01.2015. godine, što znači da je tužba podneta u roku koji je označen u rešenju, to tužilac ne može da snosi posledice pogrešnog uputstva o pravnom leku u tom smislu da tužba kojom traži zaštitu prava iz radnog odnosa bude odbačena.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će potpuno utvrditi činjenično stanje i pravilno primeniti materijalno pravo, ceneći žalbene navode tužioca i primedbe u ovom rešenju, te doneti zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić