Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Biljana Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ DOO ..., koje zastupa Marko Mitić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2331/2017 od 13.02.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 31.10.2019. godine, doneo je

P R E S UD U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2331/2017 od 13.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1473/14 od 14.03.2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu br. ... od 12.03.2014. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na odgovarajući posao, odnosno posao koji odgovara njegovom zdravstvenom stanju i da mu po tom osnovu prizna sva prava na radu i po osnovu rada počev od 12.03.2014. godine pa do vraćanja na rad. Istom presudom je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 153.750,00 dinara sa zakonskom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2331/2017 od 13.02.2018. godine potvrđena je navedena presuda osnovnog suda u stavu prvom izreke i preinačena odluka o troškovima postupka tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati 163.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju sa dopunom tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud po reviziji pazi po službenoj dužnosti. Nije od uticaja isticanje revizijom postojanja bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog zakona jer ova bitna povreda postupka nije revizijski razlog u smislu člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima ... sa trećim stepenom stručne spreme, iako ima četvrti stepen stručne spreme. Rešenjem tuženog br. ... od 12.03.2014. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu. U obrazloženju je navedeno da je rešenjem inspektora za rad Odeljenja inspekcije rada u ... za ministarstvo rada, zapošljavanje i socijalne politike tužilac upućen kod poslodavca na lakše radno mesto od onog koje je obavljao do tada, s tim da tuženi kao poslodavac na osnovu sistematizacije radnih mesta i pravilnika nema lakše radno mesto od ranog mesta koje je tužilac obavljao. Rešenjem nije utvrđena otpremnina za tužioca niti je ista isplaćena. Rešenje ispektora rada je zasnovano na medicinskoj dokumentaciji tužioca. Veštačenjem je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti tužioca za obavljanje poslova ribočuvara.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo poništajem odluke tuženog o otkazu ugovora o radu i vraćanjem tužioca na rad.

Odredabama člana 101. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 5409, 32/13) važećeg u vreme donošenja osporene odluke o prestanku radnog odnosa propisano je da je zaposlenom invalidu rada poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti i da je zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima – poslodavac dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla. Odredbama člana 102. Zakona o radu je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona. Prema članu 179. tačka 9. istog zakona poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Kod primene ovog otkaznog razloga, članom 158. stav 1. Zakona o radu je propisano da je poslodavac dužan pre otkaza ugovora o radu da isplati zaposlenom otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.

Kod ovakvog stanja pravilno ocenjuju nižestepeni sudovi da nisu ispunjni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu.

Osporenim rešenjem kao ni dokazima u parnici nije utvrđeno postojanje tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena zbog kojih bi prestala potreba za obavljanjem poslova ribočuvara kod tuženog, radno mesto tužioca nije ukinuto niti je smanjen broj izvršilaca već je odluka o otkazu doneta sa razloga što je tuženi ocenio da nema odgovarajuće radno mesto za raspoređivanje tužioca, što je tužilac u parnici osporio. Kako tuženi poslodavac nije ponudio tužiocu obavljanje drugog odgovarajućeg posla, niti je radna nesposobnost, odnosno invalidnost tužioca utvrđena u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, pri čemu umanjena radna sposobnost prema tada važećim odredbama Zakona o radu nije predstavljala razlog za otkaz ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 9. istog zakona i tuženi nije postupio po proceduri i sa razloga izričito propisanih citiranim zakonom važećim u vreme osporenog otkaza, pravilno je ocenjeno da je osporeno rešenje tuženog nezakonito, odluka poništena i pravilno je odlučeno o vraćanju na rad tužioca primenom člana 191. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao navode revizije kojima je isticano da je tuženi isplatio tužiocu kao tehnološkom višku otpremninu niti priložene dokaze na ovu okolnost, jer se prema članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku u ovom slučaju revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja niti u reviziji prilagati novi dokazi. Prvostepenom presudom je na strani 3. izričito utvrđeno da tužiocu odlukom o otkazu nije utvrđena otpremnina niti je ista isplaćena. Tuženi žalbom ni podnetom dopunom žalbe nije osporio ove činjenice niti je pružio dokaze o isplati otpremnine iako isplata otpremnine predstavlja nužni uslov za primenu konkretnog otkaznog razloga.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić