.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1721/2020
11.03.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Ilije Zindovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Milenković, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje RS, Filijala Leskovac, čiji je punomoćnik Branislav Čolić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3110/18 od 25.10.2018. godine, na sednici održanoj 11.03.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3110/18 od 25.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3110/18 od 25.10.2018. godine. ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 1133/17 od 12.02.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade štete zbog manje isplaćene naknade za slučaj nezaposlenosti za period od 14.12.2013. godine do 31.01.2014. godine, isplati iznos od 3.115,57 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.08.2017. godine, kao dana veštačenja, do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 62.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 3110/18 od 25.10.2018. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP. Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove je tražio i opredelio. Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime naknade štete kao razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. O pravu tužioca i visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, koje ne odstupa od pravnog shvatanja Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.01.2017.godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke. Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 14.04.2016. godine. Vrednost predmeta spora, navedena u uvodu prvostepene presude je iznos od 3.115,57 dinara. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP. Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke. Budući da troškovi sastava odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu bili nužni i neophodni za vođenje ove parnice, to je zahtev za naknadu ovih troškova neosnovan, zbog čega je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
